foto: K.J.
Katarina iz Rama je poslala ove dve fotografije za koje se na prvi pogled može reći da prikazuju istu zmiju kako uživa na drvetu u dvorištu njene vikendice kraj Dunava.
Međutim, u pitanju su dve zmije na istom drvetu. Jedna je sklupčana, dok druga pokušava da dođe do viših grana.
Obe zmije izgledaju zastrašujuće veliko, ali fotografije su nastale zumiranjem sa pristojne udaljenosti i prikazuju smukove koji spadaju u neotrovnice.
Smuk se može naći širom Evrope i gotovo svim delovima Srbije. Dostiže dužinu i do jednog i po metra, ali može da naraste i preko 2 metra. Naseljava svetlo belogorične šume i suva staništa, kao što su stene, kamenjari i ruševine. Može se naći u predelima sa grmljem i visokom travom. Dobar je penjač i može se često videti na drveću.
Kako prepoznati smuka?
Telo smuka je vitko i dugo, glava je uska, a zenice su okrugle. Ova zmija najčešće ima dužinu od 140 do 180 cm, mada postoje i jedinke od preko 200 cm (225 cm). Mužjaci su nešto duži od ženki. Gornja strana tela je jednobojno sivkasta do tamnosiva, sivkasto-zelankasta ili smeđkasta. Donja strana tela je beličasta. Zadnje nadusne i slepoočne ljuske na glavi su takođe svetlije obojene. Postoje i jedinke kod kojih se javlja melanizam, i koje su crne boje, sa prvih 20 do 40 cm tela svetlije boje, i sa belim rubovima ljusaka. Pored melanizma, javlja se i amelanizam, odnosno albinizam, i te jedinke su bele boje.
Smuk u prirodi
Smuk naseljava svetle belogorične šume, ali preferira suvlja staništa, kao što su stene, gomile kamenja ili ruševine. Naseljava i livade sa grmljem i viokom travom. Smuk je dobar penjač i može se često videti kako se penje po drveću, a pliva samo ako mora. Leti se sunča, ali izbegava visoke temperature. Većinom se u septembru krije zbog zimskog mirovanja. Ima blagu narav, ali često ujeda kad se oseti ugroženim, pri čemu ispušta sadržaj kloakalne žlezde.
Dakle, oprez. Iako je neotrovan, Smuk može da vam izazove komplikacije ako dođe do inficiranja rane.
Značaj ove zmije
Smuk je bitna karika u spletu lanaca ishrane u prirodi kao konzument, jer je mesojed na čijem su jelovniku većinom miševi i drugi glodari, te tako reguliše njihovu brojnost. Pored toga smuk je zbog svojih životnih navika, prehrane i neotrovnosti, zastupljen u teraristici kao kućni ljubimac. Smuk je bio poznat i Starim Grcima, pa je tako postao sastavni dio simbola medicine, odnosno štapa grčkog boga medicine i lečenja, Eskulapa po kome je i smuk dobio naziv Eskulapova zmija. U većem delu staništa, smuk predstavlja zaštićenu vrstu koju je zabranjeno uznemiravati i ubijati.
Susret
Smuk kao i ostale zmije napada retko i isključivo iz straha. Obično se uplaši i beži. Kada se ugleda zmija, najbolje je skloniti je u stranu nekim predmetom kako se ne bi osetile ugroženima, ili rukavicama pa je preneti u platnenoj vreći do najbližeg prirodnog staništa.
