0

Gradska deponija je verovatno No1 mesto koje ne želite da posetite u Požarevcu. Ta 15-ak metara visoka gromada đubreta koja se stvarala više od tri decenije unazad iz daleka deluje kao zalutali meteor koji se zabio u sred ravnice.  Izbliza kao (ekološki) košmar.

Kako izađete na obilaznicu i krenete ka Stigu, ona je neprestano u vašem vidokrugu, svojevrsna severna kapija Požarevca, tužna i ružna.

Većina stvari koje ste bacili u Požarevcu od 1989.godine završilo je na tom mestu i sada imamo golemo brdo koje ponekad, na jakom vetru, zna da okolinu zasuje kesama. Zna to brdo još par trikova, ali nam je želja da u dolazećim godinama to bude samo neka ružna prošlost koja nam se više neće ponoviti.

Pored same deponije od 2019.godine formira se reciklažni centar čijim bi puštanjem u funkciju konačno prestalo deponovanje smeća na toj lokaciji, a otpad nakon selekcije odvozio na odlagalište koja zadovoljava standarde i ne ugrožava životnu sredinu.

Kako se prbližavamo deponiji zemljanim putem koji je povezuje sa obilaznicom, obrisi centra sve su jasniji. Tamo gde prestaje brdo pepela, zemlje i đubreta, nekako i simbolično počinje krug postrojenja za reciklažu i pretovar otpada.

Ono što iznenađuje je to što je ovaj kompleks je po svojoj uređenosti sušta suprotnost haotičnom prizoru naslaga otpada i zemlje koji se nadvija nad njim. Opasan visokom ogradom na površini od 1 hektara, reciklažni centar ima 11 objekata, među kojima dominira belina centralne hale u kojoj će se vršiti selekcija otpada.

Utisku doprinosi i nisko zimsko sunce koje nas zaslepljuje dok pokušavamo da sagledamo šta se sve nalazi na ovom prostoru.

Izlazimo iz automobila i dočekuje nas stražar koji će nas sprovesti kroz kompleks. Utisak je da ovde vetar znatno snažnije duva nego u gradu. Iznad nas proleće jedna kesa sa tela deponije koja se preteći nadvila iznad centra. Udari vetra su toliko snažni da imamo utisak da će celo brdo da se sruči i proguta i nas i centar. Drži se, kako i ne bi od silnog sabijanja da bi moglo da stane više svega onoga što svakodnevno bacamo.

Koliko je hladno uverili smo se prolazeći automobilom kroz zaleđene bare na pristupnom putu kompleksa. I te lokve smrznute blatnjave vode biće prošlost kada se put asfaltira i pretvori u modernu pristupnu saobraćajnicu.

Reciklaža u obimu koji je planiran za Požarevac je nešto sasvim novo na ovom području i sada se prvi put susrećemo sa opremom koja je potrebna da bi čitav proces zaživeo.

Između ulazne kapije i centralnog objekta stoje parkirana 4 kamiona sa prikolicama za prevoz otpada na regionalnu deponiju. Dva kamiona su već registrovana.

Sva vozila posebno su prilagođena za prihvat i prevoz abrol kontejnera.

Inače, abrol kontejneri namenjeni su za prevoz većih količina otpada, a imaju i veoma široku primenu u industriji. Izuzetno su ekonomični jer smanjuju troškove transporta. Urađeni su u svemu po EU standardima. Prave se otvoreni i zatvoreni, kao i za specijalne potrebe (metal, staklo, komunalni otpad, plastika, papir). U zavisnosti od vrste materijala koji se u njima prevozi, izrađuju se od limova različite debljine kao i zapremine od 8 do 38 m3.

Požarevac je nabavio ukupno 6 kontejnera, kapaciteta 32 m3, četiri otvorena i dva zatvorena. Oni su postavljeni ispod nadstrešnice, tik uz ogradu koja kompleks deli od deponije.

Pored ove opreme, u prednjem delu kompleksa primetili smo i bazen sa rampom za pranje vozila, kao i objekte za boravak radnika. Njih nema. Na ovom postrojenju trebalo bi da ih bude 20, a trenutno se traži način na koji će se rešiti radno angažovanje sa svom pratećom problematikom koja ide uz pokretanje jednog sasvim novog sistema u procesu prikupljanja i odlaganja otpada.

Obilazimo oko centralne hale i zatičemo deo gde će se komunalni otpad iz postrojenja za prevoz na regionalnu deponiju pakovati u pomenute abrol kontejnere. Ovaj deo funkcionalno je povezan sa postrojenjima u hali. Spolja sve izgleda spremno, samo dugme da se pritisne. Međutim, nema žive duše, a pitamo se koliku buku pravi kada je u radu.

Nešto dalje, na drugom kraju dvorišta nalaze se komunalni kontejneri od 7 kubika, betonskim zidovima odvojena odlagališta za različite vrste otpada, kao i spremišta za izdvojen opasan otpad. Njihova funkcija biće vam jasnija ukoliko nastavite sa čitanjem.

Nas, naravno, najviše interesuje unutrašnjost hale gde se nalaze postrojenja za selekciju otpada. Želimo i da se sklonimo od prokletog vetra koji duva kao na pučini. Velika vrata hale za kamione ostaju zatvorena, mi upadamo na mala vrata za osoblje.

Onog trenutka kada uđete u halu, pred vama su mašine sa transportnim trakama i ostala oprema. Najpre, osećate oduševljenje jer je glavni razlog vašeg dolaska tu pred vama. Ubrzo taj osećaj smenjuje zbunjenost. Shvatate da nemate apsolutnu predstavu šta svaki deo postrojenja predstavlja i kako čitav sistem funkcioniše, iako su prošle čitave tri godine od kada je reciklažni centar počeo da se gradi.

Šta čemu služi i kako radi?

U hali se, dakle, nalazi više posebnih delova sistema za preradu otpada koji su međusobno tehnološki i funkcionalno povezani.

Sa leve strane od ulaza nalazi se sortirna linija za ručno izdvajanje otpada. Sastoji se od prihvatnog dela za otpad, sa spiralnom polugom koja kroz mali otvor usmerava otpad na transportnu traku ka  kontejnerskim jedinicama koje se slažu u sortirni tunel.

Prva i poslednja kabina su zatvorene na krajevima zidom od panela s otvorom za prolaz transportne trake koji prolazi kroz sredinu sortirnog tunela.

S obe strane ttrake smeštene su posebne ispusne cevi sa propusnim dnom, sa po dve ispusne cevi za svakog radnika, odnosno po četiri cevi u svakoj kabini. Ispusne cevi se koriste kako bi se ispustio ručno izdvojeni materijal u sortirne bokseve ispod kabina.

U svakom od pomenutih bokseva ispuštaće se posebna vrsta otpada, a svaka cev ima preklapajući deo za kontrolu ispuštanja sadržaja. Sve što ne završi u boksevima odlazi dalje za pakovanje abrol kontejnere.

Pored sortirne linije i sortirnih bokseva je još jedna traka koja vodi do automatske prese balirke koja služi za sabijanje otpada u bale. Sabijeni reciklabilni otpad se pomoću žice vezuje u bale čineći kompaktnu celinu.

Veličina bala može da se prilagodi od 1200 mm do 2400 mm, tako da se optimalno popuni prostor vozila za transport. Upravljanje može da bude automatsko ili ručno.

Posebna zanimljivost za ovaj komad opreme je što ima mogućnost proizvodnje RDF goriva od predobrađenog otpada. Reč je o specifičnoj vrsti presovanog materijala koji može da zameni fosilna goriva u cementarama ili elektranama koje koriste ugalj. Jedan kilogram bale RDF goriva ima OKO 4.000 kalorija. Elektrane imamo, o regulativama i potencijalnoj upotrebi drugom prilikom.

Bitno je da sve reciklabilno može da se iskoristi i da se zaradi od prodaje, a samim tim u većoj meri umanje troškovi u procesu upravljanja otpadom. Veća isplativost – manja cena za građane.

Treći set opreme, trenutno smešten u delovima na desnoj strani hale je roto separator koji služi za izdvajanje sitnog i nereciklabilnog materijala iz komunalnog otpada. Zaparavo, u čitavom procesu sortiranja, ovo je prvi uređaj kroz koji se propušta otpad.

Ovaj deo postrojenja u Požarevcu još nije montiran.

Separator služi da izvlači sitan i nereciklabilni materijal iz otpada, isušuje ga i vrši otprašivanje ventilacijskim sistemom.

Otpad se odvaja u rotirajućem bubnju i prosejava. Ispod bubnja nalazi se komora sa pužnim transporterom instalisanim za prihvat prosejanih fragmenata. Pužni transporter prenosi odvojene frakcije do izlaza s donje strane uređaja.

U toku procesa prosejavanja u vazduh se dižu čestice prašine. Da bi se očistio, roto sito je spojeno na filtersku stanicu putem ventilacionih cevi. Roto sito je smešteno na metalnom okviru, tako da ispod sita može da stane kontejner za prihvat izdvojenih fragmenata.

Ostatak otpada koji nije prošao kroz upućuje se ka sortirnici, odnosno prvom postrojenju koje smo opisali u hali.

Reciklažni centar, kada bude u funkciji koristiće Požarevac, Kostolac, ali i opštine Veliko Gradište i Golubac. Puštanjem u funkciju ovog kompleksa, prestaće organizovano odvoženje i odlaganje otpada na neuslovnim deponijama, a Požarevac će konačno pristupiti potpunoj rekultivaciji deponije koja u poslednje dve decenije dobija privremene dozvole za korišćenje.

Rekultivacijom biće okončane i muke građana koji žive u blizini i poljoprivrednika koji obrađuju okolnu zemlju i pokušavaju da podižu voćnjake. Putnicima koji prolaze obilaznicom na Dunavskom koridoru u pamćenju će ostati neki lepši prizori dok posmatraju panoramu Požarevca. Uslovno rečeno „severna kapija“ grada biće jedno obično zeleno brdo, a nas više neće biti sramota.

S tom mišlju i napuštamo reciklažni centar, smrznuti i praćeni ponekom kesom koju košava podiže sa deponije, a u nadi da će sledeći povod za posetu biti puštanje u rad postrojenja, kada ćemo kese gledati isključivo sitno seckane i čvrsto balirane, da ne mogu da mrdnu. Nas Sunce da ogreje, a možda čak i već pomenute RDF bale.

(foto: te2media/uu)

Tekst je sastavni deo projekta „Razvojni planovi – unapređenje komunalnih sistema i usluga u cilju poboljšanja kvaliteta života građana Požarevca“ koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Stavovi koji su izneti u medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je podržao njegovu realizaciju  

Facebook komentari

guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
0
Ostavi komentar na vestx
Choose A Format
Personality quiz
Series of questions that intends to reveal something about the personality
Trivia quiz
Series of questions with right and wrong answers that intends to check knowledge
Poll
Voting to make decisions or determine opinions
Story
Formatted Text with Embeds and Visuals
List
The Classic Internet Listicles
Countdown
The Classic Internet Countdowns
Open List
Submit your own item and vote up for the best submission
Ranked List
Upvote or downvote to decide the best list item
Meme
Upload your own images to make custom memes
Video
Youtube and Vimeo Embeds
Audio
Soundcloud or Mixcloud Embeds
Image
Photo or GIF
Gif
GIF format
Send this to a friend