Letnji period za zavarivača, Ljubinku Stevanović protekao je u kapitalnom remontu bloka B1 u Termoelektrani „Kostolac B“. Ona je jedna od retkih žena koje su izabrale ovo zanimanje.
Radi se o izuzetno zahtevnom fizičkom poslu, a Ljubinka samostalno radi za različite kompanije.
Kaže da ju je zavarivanje kao zanat oduvek sviđalo i privlačilo kao zanimljiv i izazovan posao, ali da na početku nije verovala da će uspeti u ovoj profesiji.
"Svesna sam da je velika konkurencija, pre svega mislim na kolege, ali se uz rad i trud sve postiže. Do sada sam imala prilike da radim za više kompanija i posao se uglavnom organizuje tako što mi zavarivači radimo za veće kompanije, kao što je „Feromont“ ovde na kapitalnom remontu bloka B1 u
Kostolcu", kaže ona.
Na poslu zavarivača Ljubinka ima iskustvo dugo skoro dve decenije.
"Kada sam birala šta ću da upišem posle osnovne škole, prvo sam odabrala trgovački smer u srednjoj ekonomskoj školi, pa sam sticajem okolnosti i prateći svoja interesovanja završila u potpuno drugoj oblasti, tako da se danas bavim zavarivanjem".
Pored činjenice da se radi o fizički napornom poslu u kome su dominantno angažovani muškarci, Ljubinka ukazuje i na druge aspekte ove profesije.
"Treba reći da se radi o poslu koji je kreativan, zahteva oštro oko i sigurnu ruku, preciznost u radu. To su neke finese koje se zahtevaju i na kraju dođe ono zadovoljstvo kada vidiš da je posao urađen uredno i kako treba. Posao zavarivača je terenski i mnogo vremena provodi se van kuće. Saradnja s kolegama je dobra, ali posao je sam po sebi fizički veoma naporan".
Zoran Jozić, njen kolega koji takođe radi u „Feromontu“, naglašava da se ona odlično snalazi na terenu.
"Ljubinka je odlična radnica, radi kao i kolege, tako da za nju imamo samo reči pohvale", ističe on.
Jedna od radnih pozicija, koja je donedavno bila rezervisana za pripadnike muškog pola je i posao kraniste. U TE „Kostolac B“, ovaj posao sada obavlja Ivana Ivančov iz PRIM-a.
"Obuka je bila veoma zanimljiva i snašla sam se brzo, posao je povezan s mojim školovanjem, jer sam završila smer za tehničara mašinske energetike u Tehničkoj školi u Kostolcu, ipak je sve to svet tehnike. Posao je zanimljiv i traži veliki fokus prilikom rada", kaže ona.
S njom na terenu u termoelektrani je i kolega Nikola Miljković, takođe kranista iz PRIM-a, koji se ovim poslom bavi duže i pomaže joj da uspešno odgovori svim zahtevima.
Jedna od prvih žena koja je ravnopravno sa kolegama obavljala radne zadatke u pogonima TE „Kostolac B“ je tehničar u Službi energetike, Snežana Gajčanin, koja je zaposlena u termoelektrani od samog početka funkcionisanja.
"Prva pozicija na kojoj sam radila je automatičar u radionici kod majstora. Zatim sam lagano napredovala u karijeri i uvek sam bila isključivo vezana za pogon. Te 1987. godine, kada sam počela da radim, bila sam jedina žena koja je obavljala sve poslove kao i kolege. Mlada sam krenula da radim i učila sam posao od njih", ističe ona i dodaje da je od 1987. do 2014. bila u radionici, učestvovala u pokretanju bloka B1 i bloka B2 i naknadnim revitalizacijama.
Bila je uključena i u sve druge ključne poslove u TE „Kostolac B“.
"Kada sam počela da radim, bilo je još nekoliko koleginica, ali one su sebe ipak profesionalno videle van radionice. Volela sam svoj posao automatičara i bilo mi je zadovoljstvo da ga obavljam. Zaista je odnos kolega bio potpuno podržavajući i posebno mi je drago što se to nikada nije menjalo. Starije kolege su odlazile u penziju, dolazili su mlađi, ali je u kolektivu uvek vladao odnos poštovanja prema koleginicama", istakla je ona.
Gajčanin dodaje da je u svemu imala podršku svojih kolega koji su joj pomagali u usavršavanju i napredovanju u poslu.
izvor, foto: TE KO Kostolac