ilustracija Pixabay
To piše portal Biznis.rs, pozivajući se na podatke regionalne bonitetne kuće CompanyWall i precizira da je reč o 31.465 firmi, prenosi Danas
Najviše ovakvih firmi ima u sektorima trgovina na veliko i malo (9.578), prerađivačkoj industriji (4.820), stručnoj, naučnoj, inovacionoj i tehničkoj delatnosti (3.892) i građevinarstvu (3.234).
I dok se, u odnosu na 2019. godinu, smanjuje broj kompanija bez ijednog zaposlenog u sektorima trgovine i prerađivačke industrije, izrazito raste u građevinarstvu, gde ih je 50 više u odnosu na godinu pre. Beleži se rast ovakvih preduzeća i u poljoprivredi, ali i prometu nekretnina.
Više od 99 odsto kompanija bez radnika su mikro veličine (njih 31.188). Njihov poslovni prihod je do 700.000 evra, a vrednost poslovne imovine je do 350.000 evra.
„Ovaj vid organizovanja privrednih subjekata je dobar za one koji žele da odrade određene poslove u kraćem roku, pa da se vrate u svoja osnovna zanimanja“, kaže za biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu prof. dr Milojko Arsić.
On dodaje da, u ovom broju firmi bez zaposlenih, svakako ima i onih kompanija koje služe za odrađivanje nekog posla koji može da se podvede pod „sivu zonu“.
„Sigurno je da ima takvim preduzeća među ovih preko 30.000 firmi. Ali, teško je proceniti i približan broj“, izjavio je Arsić.
Njegova je pretpostavka i da na ovaj način jedan broj poslodavaca pokušava da smanji svoje troškove po osnovu nameta na rad.
Iako su nameti na rad u Srbiji mnogo niži nego u većem delu Evrope, moguće je da jedan deo poslodavaca ne želi da angažuje radnike za stalno i prema njima ima obaveze i u vremenima kada, možda, neće biti dovoljno posla, smatra Arsić.
