foto: UU
Uskoro bi uvođenjem elektronskog javnog registra neporeskih dažbina ovo trebalo da bude promenjeno i ujednačeno.
Prema izveštavanju medija, ali i uvidom u lokalne odluke Grada Požarevca, vidi se da su iznosi istih taksi u različitim opštinama i gradovima neujednačeni i da su u odnosu na na najjeftinije u nekim gradovima viši i do 15 puta.
foto: UU
Tako u Rumi najobični zahtev košta 20 dinara , u Kragujevcu, Beloj Palanci, Negotinu i Knjaževcu je 200, u Požarevcu 266, Novom Sadu 290, a u opštini Ada čak 300 dinara. Analiza je pokazala da se prema oblastima značajno razlikuje i broj tarifnih redova. Ruma ima svega 10, Kragujevac 53, Požarevac 78, a Knjaževac 144.
Jelena Rančić iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) rekla je RTS-u da u različitim jedinicama lokalne samouprave takse i iznosi nisu isti za različite izvode, takse iz oblasti urbanizma, komunalne oblasti, zaštite životne sredine, saobraćaja…
Ona je navela da je analiza pokazala da ne postoji nikakva veza između broja taksi koje lokalne samouprave propisuju, njihove visine i naplaćenog prihoda.
"Neki imaju skoro 150 različitih tarifnih redova, odnosno taksi, a prihode gotovo zanemarljivo male. Prihodni značaj kod svih jedinica lokalne samouprave na godišnjem nivou kreće se oko 0,2 odsto", rekla je Rančić.
Od lokalnih administrativnih taksi Grad Požarevac u ovoj godini očekuje da će prihodovati u budžetu oko 4,5 miliona dinara, što je oko 0,13 odsto ukupnih tekućih prihoda planiranih za ovu godinu.
Kao rešenje predloženo je uvođenje elektronskog javnog registra u kojem bi bile navedene sve neporeske dažbine – lokalne i republičke takse i naknade.
Ideja je da u registru bude naveden naziv takse, koja je vrsta dažbine, osnov plaćanja, ko je obveznik, osnovica i pomoćne kolone koje se ne bi videle prvom pretragom, ali omogućavaju građanima da vide kojim je zakonom ili podzakonskim aktom taksa propisana, ko je nadležni organ, na koji se način utvrđuje i koje su olakšice prilikom plaćanja.
Rančić smatra da registar ne bi rešio samo problem građana i privrede – da znaju šta, koliko i kome plaćaju, već i problem lokalnih samouprava, kojima prihodi od taksi zapravo nisu značajni, a podrazumevaju veće administriranje i veće troškove.
