foto: UU
U proteklih oko deceniju i po bilo je više pokušaja da se reši problem održavanja fasada na oronulim stambenim zgradama i objektima od kulturnog značaja.
Najuspešnije su bili one akcije gde su svi troškovi obnove plaćani iz budžeta. Kad se zahtevalo učešće stanara, tu je bilo povuci-potegni i na kraju se uglavnom nije dolazilo do rešenja.
Da vam država u potpunosti „o svom trošku“ uređuje privatno vlasništvo, barem kada su u pitanju stambene zgrade, u Srbiji danas i u bliskoj budućnosti možete samo da sanjate.
U Požarevcu je to poslednji put bilo moguće pre 10 do 15 godina i tada je jedan broj zgrada, mahom u širem centru dobio nove osvežene fasade.
foto: UU
U vreme dok je na čelu opštine bio Dušan Vujičić uređene su fasade u nizu stambenih zgrada na Trgu Radomira Vujovića. Tada je lokalna samouprava prosto odlučila da izdvoji novac sa održavanje kolektivnih i stambenih zgrada. Bilo je dilema te 2007.godine odakle početi, pa se odlučilo da se počne od neparne strane Trga Radomira Vujovića gde se priča ubrzo i završila.
foto: UU
Sa gradonačelnikom Miodragom Milosavljavićem akcenat je stavljen na objekte od kulturnog značaja pod zaštitom. Tada je izdvajanjima iz budžeta obnovljeno nekoliko objekata u strogom centru Požarevca. Među njima objekti Apoteke Kuzmanović, Apoteke Dušmanić i zgrada na uglu Trga odlobođenja i Lenjinove ulice. Obnovljena je i dograđena nekadašnja kafana Bulevar koja je postala sedište javnih službi. U planu je bilo da se obnovi još jedan objekat na Bulevaru, kao i Dom vojske, ali bez uspeha.
Sa zadrškom od dve godine, 2012. je konačno pokrenuta i akcija obnove stambenih zgrada pod nazivom „Uredimo zajedno“ Za cilj je imala da se pomogne građanima koji žive u oronulim stambenim zgradama da urede oštećene delove svojih objekata.
Početkom te godine objavljen je javni poziv skupštinama stanara. Stanari su bili dužni da obezbede učešće od najmanje 30 odsto neophodne sume za obnovu, odnosno 50 odsto za poslovni prostor, dok se predviđalo da ostatak pokrije gradski budžet. Osim prijave, tadašnje skupštine stanara bile su u obavezi i uplate kaparu u iznosu od najmanje 100.000 dinara, ako je reč o zajedničkim delovima zgrade, odnosno 200.000, ako se radi o rekonstrukciji dela koji predstavlja poslovni prostor.
Kroz ovu akciju je, koliko je poznato i koliko je Telefonski dvojnik uspeo da sazna u razgovoru sa nekoliko tadašnjih funkcionera i zaposlenih u javnim službama, uređena je fasada samo jedne zgrade na Pionirskom trgu. Nakon nekoliko godina se ispostavilo da ti radovi nisu bili izvedeni valjano kada je pod naletima jake košave počela da se otkida izolacija sa fasade.
Nakon dolaska Miomira Ilića na čelo Požarevca akcija „Uredimo zajedno“ je posle svega par meseci sprovođenja odložena, a kasnije se ispostavilo da nikada više neće ni biti nastavljena. Razlog odlaganja, tada se pisalo u lokalnim medijima, ogledao se u propustima gradskih službi koje nisu obezbedile potpunu prateću dokumentaciju po prijavama skupština stanara koji su hteli da iskoriste pogodnosti iz budžeta.
foto: UU
Naredne četiri godine obnova fasada više nije bila u fokusu, a 2017. propalo lice pojedinih fasada u centru grada prikriveno je oslikavanjem velikih murala, na sveopšte oduševljenje građana i medija.
Iste te godine grad je izašao u javnost sa skupštinskom odlukom kojom je namera bila da se konačno sveobuhvatno sistematski pristupi uređenju oronulih stambenih zgrada u Gradu Požarevcu. Primenjen je model po kome je iznos participacije stanara u troškovima uređenja fasada određivao u zavisnosti od zone grada, ali je i zavisio od mnogih drugih stvari, poput toga da li je fasada okrenuta ka dvorištu ili ulici.
Uglavnom, sufinansiranje grada se odlukom svelo na 10 do 50 odsto vrednosti radova na fasadama, s tim što je bilo propisano da do 80 odsto može da se participira iz budžeta kada su u pitanju objekti koji su u prostoru kulturnih istorijskih celina. Kasnijim izmenama je prva zona sa 50 odsto učešća budžeta podignuta na čak 90 odsto. Međutim, mora se napomenuti da se ovaj procenat učešća odnosi samo za završnu obradu delova fasada koji gledaju na ulicu. Pri tome, toplotna izolacija se sufinansira najviše do 10 odsto, dok sve ostale radove: krovne,na zameni prozora oluka, visećih fasadnih delova itd. u celini finansiraju vlasnici posebnih delova.
Novac se ovde pojavio kao najveći problem za stambene zajednice, a pored toga je nastao i niz drugih nedoumica i komplikacija.
I sve to pokazalo kod prvih zgrada koje je trebalo obnoviti.
foto: UU
Gradska komisija je u maju 2018.godine izradila elaborat o stanju bloka stambeno-poslovnih zgrada Trg oslobođenja 3 – Tabačka čaršija 1, 3 i 5. Tada je odlukom određena i urbanistička zona kojom je propisano obavezno investiciono održavanje i unapređenje svojstva ovih zgrada u cilju sprečavanja štetnih posledica po život i zdravlje ljudi. Na osnovu elaborata, stambene zajednice su bile dužne da donesu program održavanja, da se nakon toga iste godine raspiše konkurs za njih, zaključi ugovor i krene u postupak izbora izvođača.
Sve je odloženo za 2019.godinu kada je u budžetu grada određen iznos od 15 miliona dinara za obnovu fasada u Tabačkoj čaršiji. Iste godine se raspisuje konkurs za već pomenute stambene zajednice koje, kako je TD-u rekao profesionalni upravnik zgrada u Tabačka čaršija 1, 3 i 5, Miloš Panić, ne uspevaju da zadovolje tražene uslove.
On kaže da se javio čitav niz komplikacija oko pribavljanja tražene dokumentacije. Nije bilo jasno na koji način će određena rešenja u rekonstrukciji biti izvedena. Projekat rekonstrukcije je pokazivao da će obnova koštati znatno više nego što je to bilo limitirano sredstvima u budžetu zbog čega je projektant morao da se prepravlja dokument. Konačno, on kao upravnik nije mogao da pruži garancije da su osigurana finansijska sredstva vlasnika posebnih delova zgrade. Niti je na računu stambene zajednice bilo dovoljno novca, niti je bilo ko mogao da se kocka s time da li će svi stanari uplatiti svoj deo, čak iako je odlukom definisano da se učešće izmiruje u 12 rata.
Drugim rebalansom budžeta u 2019.godini, sredstva za uređenje fasada se u budžetu grada preraspodeljuju u druge namene, ali se ponovo pojavljuju ovaj put uvećana u prvoj odluci o budžetu za 2020.godinu. Tada je za Tabačku čaršiju određeno 13.918.001 dinar, a za ulaz sa Trga oslobođenja 4.888.070 dinara. Međutim, javni konkurs nije bio raspisan, а ova stavka se rebalansom u oktobru 2020. ponovo povukla iz budžeta.
Trenutna situacija u gradu je takva da se po pitanju mnogih već donetih odluka pokreće naknadna javna rasprava, a takav slučaj je i sa obnovom fasada stambenih zgrada.
Saša Isaković (foto: UU)
Nekadašnji rukovodilac u Direkciji za izgradnju, a sada profesionalni upravnik Saša Isaković rekao je TD-u da su on i njegov kolega Zoran Janković, kao predstavnici firme SIZ Upravnik prošlog septembra gradonačelniku dopisom predložili promenu odluke i sastanak sa svim upravnicima u Gradu Požarevcu prilikom izrade predloga nove odluke.
Odgovor, tvrdi, nije dobio. U dopisu je ukazao da su lokalnom odlukom definisana mesečna izdvajanja za održavanje stambenih zgrada (u proseku 600-700 dinara za stan od 60m2) nedovoljna za veće investicione zahvate na održavanju zgrada i predložio da ako postoji želja da se urede fasade, krovovi i zemljište za redovnu upotrebu objekata grad učestvuje sa 90 odsto u finansiranju, bez obzira na zonu. Takođe je predložio da se osnuje Stambena agencija koja bi se, između ostalog, bavila i aktivnostima na revitalizaciji stambenih zgrada.
foto: UU
Miloš Panić kaže da nisu tačni pojedini navodi iz gradske uprave koje je pročitao u medijima da stanari nisu zainteresovani za obnovu fasada. Dokumentaciju su prikupili, ali i da očekuju da im se pojasne određene nejasnoće, poput materijala koji će se koristiti u obnovi fasada, uslova za postavljanje klima i naknadne zamene stolarije. Što se stanara tiče, konkurs može ponovo da se objavi, ali ih zanima da li će moći da plaćaju na rate. On smatra i da bi stanari trebalo da imaju uvid u kompletnu dokumentaciju za izbor izvođača, dok recimo Isaković postupak izvođača od strane grada smatra upitnim i tvrdi da bi bilo jednostavnije i jeftinije da stanari sami izaberu firmu za građevinske radove.
U odluci o budžetu grada ove godine novac za obnovu fasada stambenih zgrada u centru nije predviđen.
Vreme neumitno teče, stare fasade troše i sigurno se neće obnoviti same od sebe. Hoće li nam grad uskoro biti sav u trakama i upozorenjima za prolaznike ili ipak može da se dođe do nekog funkcionalnog rešenja?
