Posle istupa predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića na Kopaonik biznis forumu u vezi sa poslovanjem EPS-a, v. d. direktora Elektorprivrede Srbije Miroslav Tomašević mu je u otvorenom pismu poručio da je EPS “u plusu i na dobrom putu”, prenela je eKapija
– EPS jeste bio u krizi, ali već od poslednjeg kvartala 2022. godine posluje pozitivno i tada je zabeležen pozitivan rezultat od 5,8 milijardi dinara. Zahvaljujući merama za stabilizaciju poslovanja u 2022. godini ostvareno je smanjenje troškova od 24 milijarde dinara. Racionalizacijom javnih nabavki zabeležene su uštede od 1,5 milijardi dinara. U 2022. godini menadžment EPS-a preduzeo je niz mera kako bi prevazišao nasleđene probleme. Ti koraci bili su usmereni pre svega na stabilizaciju proizvodnje uglja i obezbeđenje uvoza nedostajućih količina uglja. Zahvaljujući diskontinualnom otkopavanju uglja u Rudarskom basenu Kolubara, obezbeđene su dodatne količine uglja iz sopstvenih kapaciteta, pa je uvoz uglja smanjen sa planskih 2,1 milion tona na 1,4 miliona tona – naveo je Tomašević u pismu Petroviću.
On je dodao da se pozitivan trend i rekordni rezultati u proizvodnji električne energije nastavljaju i u ovoj godini:
– EPS je u ovoj godini u trgovini električne energije na slobodnom tržištu u plusu za skoro 30 mil EUR. Pre više od godinu dana bilo je mnogo problema u termo sektoru, ali su preduzete hitne mere. Rezultati nisu izostali. Jedan od takvih rezultata je i za 17,7% veća proizvodnja ogranka TENT u prva dva meseca ove godine nego u istom periodu prošle godine.
Prema rečima Tomaševića, i procene poslovanja u 2023. godini su pozitivne, “jer je u ovoj godini planiran prihod od oko 500 milijardi dinara i profit od 20 milijardi dinara, što će omogućiti nastavak finansijske stabilizacije i rast kompanije”.
– Da mere unapređenja poslovanja daju rezultate dokazuje i trend smanjenja nabavke električne energije van EPS. U januaru i februaru ove godine EPS je na slobodnom tržištu nabavio svega 175 GWh što je pet puta manje nego u istom periodu 2022. godine. EPS je 2. marta dostigao dnevni rekord u prodaji električne energije na slobodnom tržištu od 4,06 mil EUR. Republika Srbija je ovih dana najveći neto izvoznik električne energije u regionu jugoistočne Evrope – naveo je Tomašević.
Istakao je i da “nisu tačne procene da će EPS naredih godina morati da uvozi od 10 do 15% električne energije ili uglja, jer je ukupna planirana količina električne energije koju je potrebno uvesti (uvoz uglja ili kupovina električne energije) minimalna.
– Tačnije, u 2023. maksimalno do 5% ukupne potrošnje u Srbiji, u 2024. maksimalno do 4% ukupne potrošnje u Srbiji i u 2025. maksimalno do 2% ukupne potrošnje u Srbiji – navodi direktor EPS-a.
Prethodno je Pavle Petrović u svojoj analizi poslovanja srpske privrede na Kopaonik biznis forumu naveo da će ukupan budžetski trošak gubitaka Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa tokom energetske krize biti između 3 i 3,5 mlrd EUR.
– Do sada je dato oko 2,4 mlrd EUR, a u 2023. planirano još oko 700 mil EUR – naveo je Petrović, prenela je Beta.
Petrović je rekao da Vlada ne prikazuje transparentno budžetske troškove za EPS i Srbijagas, pa je Fiskalni savet procene dao, kombinujući informacije iz izvršenja budžeta i posrednih izvora.
On je naveo da će se povećanjem cene struje u ovoj godini za 16% i gasa do kraja 2024. za 41% smanjiti budžetski troškovi za ta preduzeća.
Niska prodajna cena električne energije nije, po njegovom mišljenju, ni jedini ni glavni problem EPS-a nego je problem što je EPS-ova proizvodnja urušena dugogodišnjim lošim upravljanjem, naročito u poslednjih nekoliko godina, pred krizu.
– Proizvodnja električne energije u 2022. manja je u odnosu na 2013, kad je EPS imao najveću proizvodnju za oko 15%. Glavni razlog za to su nedovoljne i loše usmerene investicije, kvalitet iskopanog uglja na kopu rudnika Kolubara, tokom 2021. je pao ispod tehnološkog minimuma, za rad termoelektrane Nikola Tesla (TENT) nisu otvoreni novi kopovi iako je davno planirano – naveo je Petrović.
Srbija će, prema njegovoj oceni i u narednim godinama da zavisi od uvoza električne energije i uglja, 10-15% potrošnje.
(ilustracija Pixabay)
