U ponedeljak je završeno bušenje poslednjeg dubokog bunara na izvorištima Ključ i Meminac. U ovoj kampanji tokom 2022.godine izbušena su 4 duboka bunara, tri na Ključu i jedan na Memincu. Prosečna dubina je od 100 do 122 metra.
Dubinski bunari čije puštanje u rad se očekuje u prvim mesecima 2023.godine novina su u sistemu vodosnabdevanja Požarevca, što je i povod za razgovor sa direktorom Vodovoda i kanalizacije, Aleksandrom Dimitrijevićem.
TE2: Koliko prelazak na korišćenje vode iz dubljih slojeva zemljišta menja čitav koncept vodosnabdevanja u Požarevcu?
A.D:Najvažnije za Požarevac je da duboki bunari nisu opterećeni nitratima. Na dosadašnjim analizama koje su rađene za dva od poslednja 4 bunara, vrednosti su 0,226 mg/l na jednom i oko 0,4 mg/l nitrata na drugom. Poznato je da je granična vrednost za nitrate 50 mg/l, tako da njihov sadržaj u ovim bunarima je praktično na nivou statističke greške. U prvoj kampanji izbušili smo tri bunara i sada imamo ukupno 7. Kod svih je slično stanje kada je u pitanju hemijski sastav. Njihovim uključivanjem u sistem dobićemo mogućnost mešanja sa plitkim bunarima koji imaju nitrate u granicama maksimalno dozvoljenih koncentracija. Različitim kombinacijama bunara koji isporučuju vodu ka mreži, obezbediće se konstantno dobar kvalitet vode. Takođe, dobićemo dodatnih 120 litara u sekundi pijaće vode.
TE2: Šta možemo da kažemo o sveukupnim parametrima kvaliteta vode na ovim bunarima i da li je bilo izazova tokom bušenja?
A.D: Nitrati su vrlo niski, mangan u granicama dozvoljenih vrednosti. Nijedan rezultat, čak i analize velikog obima, nisu pokazale neki parametar veći od dozvoljenog. Bunari su na dubinama od 80 do 130 metara i mogu da kažem da je na malom prostoru bilo velikih oscilacija u nivoima podzemnih slojeva. Negde je bilo čitavih 80 metara vodonosnog peska, slojevi gline i uglja bili su na različitim dubinama. Jedan bunar smo završili na 80 metara jer mašina Georada nije mogla da probije stenu. Taj bunar je na Ključu i dobili smo i pored manje dubine veoma dobre rezultate.
TE2: Da li se na taj način rešavaju izazovi i u pogledu dovoljnih količina vode za piće?
A.D: Sa postojećim bunarima i nakon opremanja novih dubinskih bunara dobićemo količine od preko 400 l/s pijaće vode koju ćemo u svakom trenutku imati na raspolaganju. Za Grad Požarevac to znači stabilno snabdevanje sa mogućnošću priključenja sela koja gravitiraju ka Požarevcu, Lučice, Prugova i Poljane.
TE2: Da li postoji mogućnost mešanja vode iz različitih slojeva prilikom eksploatacije?
A.D: Ne. Voda se crpi pod pritiskom. Takođe, mi smo se spustili ispod vodonepropusnih slojeva zemljišta, odnosno ispod šljunkovitog dela na plitkim bunarima, tako da imamo prirodnu branu koju čine slojevi gline i uglja koji ne dozvoljavaju mešanje vode iz različitih slojeva. Moram da napomenem da je izdašnost u dubionskim bunarima veoma dobra. Praktično, ona se kreće od 20 do 22 litra u sekundi, ali zbog zaštite samog izvorišta očekujemo da će se crpeti 16-17 litara u sekundi sa ovih bunara.
TE2: Kako je došlo do ideje da se krene u investicije u dubinske bunare?
A.D: Jedna stvar koja nas je naterala da krenemo po tom planu je kvalitet vode. U poslednje dve godine nismo imali problema sa nitratima koji su se kreatali između 28 i 36 mg/l u mreži, u zavisnosti od perioda. Međutim, to je zahtevan i težak posao, upravljanje bunarima, njihovo uključivanje ili isključivanje, odnosno čitav monitoring koji je potreban. U svakom trenutku postoji opasnost da dođe do probijanja zadanih vrednosti. Dubinski bunari su se razmatrali i ranije, ali su uvek na kraju odbacivani kao mogućnost. Otprilike, 2012. je urađen jedan duboki bunar i rezultati su pokazali povišene vrednosti mangana. Međutim, pitanje je kako je čitav posao izveden. Mi smo u razgovorima sa inženjenerima Georada, došli do čitavog projekta i od početka smo verovali da ćemo uspeti. Imali smo i dosta otpora, pre svega jer se radilo o jednoj nepoznanici.
TE2: Da li ste se oslanjali na određena iskustva drugih gradova ili zemalja?
A.D: Jesmo. Imate sličan primer u Mađarskoj, u Segedinu. Oni su imali problema sa amonijakom, manganom i plus arsenom, koga kod nas nema. Oni su radili duboke bunare od 280 do 500 metara dubine, da bi došli do zdrave, pitke vode. Uradili su 70 bunara i rešili probleme sa ovim elementima.
Aleksandar Dimitrijević
TE2: Kako će ulaganja u dubinske bunare uticati na ranije planove ulaganja u vodvodnu infrastrukturu, pre svega tu mislim na fabriku vode?
A.D: Fabrika vode sada gubi smisao jer zašto biste nešto prerađivali ako imate kao prirodno dobro. Svi parametri su u vrednostima koji ne zahtevaju obradu i izgradnju postrojenja. S druge strane, sa dubinskim bunarima otvaramo mogućnost da smanjimo troškove električne energije sa prestankom rada kaseta 1 i 5 za nalivnu vodu i sa prestankom rada pojedinih postojećih bunara na Velikoj Moravi koji služe za nalivanje, a koji su praktično ove godine bili više isključeni nego što su radili. Od osam takvih bunara, samo sa 5 smo radili čitave godine, a tri su samo povremeno uključivana zbog niskih podzemnih voda u priobalju.
TE2: To znači da napuštate koncept nalivnih bazena (na kojima se oslanjala odbrana od nitrata)?
A.D: Da. Mi ćemo stati sa bušenjem nakon ovih sedam dubinskih bunara. U razgovorima sa inženjerima Georada došli smo da zaključka da smo sa postojećim bunarima potpuno iskoristili prostor na kome se nalaze izvorišta. Za izgradnju više njih potrebno je da se izradi jedna ozbiljnija studija, da se širi prostor oko izvorišta proglasi za područje od javnog značaja i zaštiti. Za narednu godinu ne planiramo nove dubinske bunare, a od 2024.postoji mogućnost izgradnje novih.
TE2: Da li postoji granica dokle može da se ide?
A.D: Prema nekim našim saznanjima može da se ide ka Lučici i ka Zabeli. Jedna od vodilja nam je bila strudija iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka kada su se na ovom području radila istraživanja geotermalnih voda. Na našoj teritoriji su izbušena dva bunara – jedan u Zabeli, a drugi u bolnici. To su takođe duboki bunari sa toplijom vodom i dobrim minerološkim sastavom. Upravo je to dalo ideju da u dubljim slojevima možemo da nađemo kvalitetnu vodu koja nam je potrebna.
TE2: Šta sve ovo znači za postojeća izvorišta u Požarevcu, pre svih Meminac?
A.D: Meminac se na ovaj način oživljava i vraća u funkciju, kao i čitav prostor koji zauzima.
TE2: Planovi za „Jagodicu“ i dalje ostaju?
A.D: Da, Jagodica ide. Za to izvorište dobijene su određene dozvole. U istražne radove trebalo bi da se uđe najverovatnije naredne godine, u zavisnosti od finansijske situacije. Previđeno je 5 istražnih bunara i 7-8 pijezometara (merenje podzemnih voda). Tokom godinu dana praćenja parametara pristupilo bi se izradi idejnog rešenja za izgradnu postrojenja pošto ta voda ima opterećenje manganom i gvožđem. Samo postrojenje bilo bi najsličnije PPV Mlava koje je namenjeno selima oko Kostolca i postrojenjima EPS-a, a radi se o tehnologijama koje ne zahtevaju velika ulaganja.
TE2: Sa Ključem, Memincem, Jagodicom i PPV Mlava, seoska izvorišta se gase?
A.D: Seoska izvorišta, ali i Lovac u Kostolcu ostali bi kao rezerva. U Kličevcu imamo problem da je izvorište istrošeno, a jedan bunar se urušio. U Bradarcu je izvorište takođe staro, a tu je i Letnjikovac koji bi otišao u rezervu, isto kao i Lovac, s obzirom da bi Kostolac vodu dobijao sa Jagodice. Formiranjem prstena na čitavoj teritoriji Grada Požarevca dugoročno bi se rešilo pitanje vodosnabdevanja na celoj teritoriji.
Tekst je nastao u okviru projekta „Razvojni planovi – unapređenje komunalnih sistema i usluga u cilju poboljšanja kvaliteta života građana Požarevca“ koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Stavovi koji su izneti u medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je podržao njegovu realizaciju
