Jedan od Nasinih praktičnih zadataka je planetarna odbrana, što u osnovi znači praćenje asteroida koji bi potencijalno mogli da pogode Zemlju i izazovu ogromnu štetu. Međutim, to je lakše reći nego učiniti.
Asteroidi ne emituju nikakvu svetlost, pa je jedini način da se detektuju kada se sunčeva svetlost odbije od njihove površine i stigne do jednog od mnogobrojnih teleskopa koji posmatraju nebo.
Poslednjih nekoliko godina sve je više specijalno osmišljenih teleskopa „lovaca na asteroide“. Do kraja avgusta 2023. više od 32.000 asteroida primećeno je blizu Zemlje.
Napori da se otkriju i prate više su nego impresivni. Više od 405 miliona posmatranja amaterskih i profesionalnih astronoma poslati su u „Minor Planet Center“, jedan od ključnih centara za planetarnu odbranu.
U stanju da uništi ceo grad
Sada ide uznemirujući deo. Od 32.000 asteroida blizu Zemlje, više od 10.000 je prečnika 140 metara. Ukoliko bi neki od njih pogodio Zemlju, bio bi u stanju da zbriše čitav grad.
Poređenja radi, asteroid koji je pogodio okrug Čeljabinsk u Rusiji 2013. godine i povredio više od 1.500 ljudi imao je prečnik tek 20 metara.
Sedam puta veći asteroid bio bi daleko razorniji i sasvim sigurno udario u tlo, za razliku od onog u Čeljabinsku koji se dezintegrisao u vazduhu.
Ako padne na grad ili gusto naseljeno područje, takav asteroid bi mogao da potencijalno ubije milione ljudi. Za sada, srećom, ne znamo ni za jedan od tih 10.000 asteroida prečnika 140 metara koji su na putanji da pogode Zemlju.
Polovinu još nismo otkrili
Međutim, ono što je posebno uznemirujuće je što Nasini planetarni stručnjaci procenjuju da nismo otkrili ni polovinu asteroida te dimenzije koji su blizu Zemlje.
Procenjuju da ima više od 14.000 asteroida prečnika 140 metara koje još nismo otkrili. I jedan od tih bi mogao da bude na putanji da se sudari za Zemljom.
Možda još strašnije jeste što su procene da postoji još 50 asteroida prečnika jednog kilometra koje takođe tek treba da otkrijemo.
Asteroid te veličine mogao bi da bude katastrofalan po ljudsku civilizaciju, mada ne baš u razmerama poput onog koji je zbrisao dinosauruse, čiji je prečnik, kako se procenjuje, bio 10 kilometara.
(izvor RTV, ilustracije Pixabay)
