Problemi nisu nerešivi, ali će zahtevati značajnija ulaganja u dužem vremenskom periodu.
Firma Setec E&C je uslužno za potrebe Vodovoda i kanalizacije u Požarevcu krajem zime i početkom proleća ove godine izvršila merenja pritiska vode u visinskim zonama sistema vodosnabdevanja u Požarevcu.
Spomenuta merenja podrazumevala su snimanje pritiska i protoka vode u sistemu, a pored brda obuhvatila su i Ljubičevo, u periodu od 22.februara do 19.aprila 2023.godine.
Osnovna ideja bila je da se izvrši merenje pritiska vode u drugoj i trećoj visinskoj zoni, kao i u rubnim područjima između prve i druge zone.
Potreba za merenjem pritiska proizašla je iz pojave da se u nekim delovima druge zone pojavljuju pritisci vode čak iznad 8 bara, dok je u nekim delovima druge i treće zone pritisak vode veoma slab, čak ispod 1 bara i da dolazi do čestih nestašica vode tokom letnjih meseci.
Merenje pritiska vode na različitim lokacijama u visinskim zonama imalo je za cilj pregled stanja po ovom pitanju, kako bi se u budućnosti mogle donositi odluke i radnje na terenu koje bi uticale na unapređenje stanja. Pritisak je meren na ukupno 95 lokacija.
Pored merenja pritiska izvršeno je i 9 merenja protoka na terenu u cilju dobijanja šire slike stanja u vodovodnoj mreži u zonama snabdevanja.
Šta su merenja pokazala
Merenja su pokazala da Vodovod do tada nije imao 100% precizne mape visinskih zona vodosnabdevanja, a što se vrlo lako ustanovilo zahvaljujući razlikama u pritisku na graničnim mestima visinskih zona.
deo mape: plavo I zona, crveno II, crno III
U rubnim delovima prve, kao i na tačkama druge i treće visinske zone izmerene su velike razlike u pritiscima u mreži. Po pravilu najviši delovi određene zone imali su i najniži pritisak, dok su najniži u drugoj i trećoj visinskoj zoni beležili i nekoliko puta veći pritisak u mreži.
Problem sa pritiskom javlja se zbog visinske razlike, zatim pojave vazduha u cevima (što nije neuobičajeno u proizvodnji vode, ali su potrebni ispusni ventili otprilike kao kod sistema grejanja), kao i nedostatka regulatora pritiska na mreži koji bi na račvanjima umanjivao pritisak u donjim zonama snabdevanja.
Još jedan problem za koji postoje indicije da je rasprostranjen je prespajanje različitih visinskih zona kod individualnih korisnika. Naime, postoje osnovane sumnje da su pojedini korisnici po sopstvenom nahođenju priključivali objekte na dva različita cevovoda iz različitih zona, što je nedopustivo.
Primeri neusklađenog pritiska
U ulici Bože Dimitrijevića iznad pruge korisnici su priključeni u manjem delu (Tabana i red kuća od pruge do Miloša Obilića) na prvu zonu. Ovi korisnici imaju relativno niske pritiske u mreži koji se kreću od 2,1 do 2,5 bara. Granica prve zone je ukrštanje sa ulicom Miloša Obilića. Prvi objekti koji pripadaju drugoj visinkoj zoni su na najnižoj tački cevovoda i ovoj oblasti imaju visoke pritiske u mreži koji se kreću od 5,6 do čak 7 bara. Kako se ide prema Novom groblju pritisak opada, da bi na samom prevoju brda iznosio svega od 0,8 do 1,1 bara. Čak i posle postavljanja vazdušnog ventila na na najvišoj tački pritisak je porastao za svega oko 0,1 do 0,2 bara.
Jedan od problema koji se javlja u rubnim područjima poput ovog je nadogradnja vodovodne mreže ka novim objektima koja je ranije često izvođena bez nadzora i sa različitim profilima cevi (iz šireg u uži, pa ponovo u širi profil) što takođe utiče na pritisak.
Uglavnom, postoje situacije da neki korisnici često ostaju bez vode tokom leta, dok njihove komšije na najnižim tačkama nemaju prekide u snabdevanju čak i kada pumpe u sistemu prestanu da rade. U takvim primerima je za više različitih lokacija predloženo ugrađivanje regulatora pritiska na račvanjima cevi ka nižim kotama visinske zone.
Jedna od mogućnosti je i izmena visinskih zona, kao što je to primer na krajevima zona u Hajduk Veljkovoj ulici. Granične šahte između prve i druge zone snabdevanja u ovoj ulici su iznad mosta, posle par kuća sa desne strane. Na kraju cevi druge zone pritisak je procenjen na oko 7,5 bara, dok je na kraju cevi prve zone pritisak izmeren na niovu između 1,9 i 2,3 bara. Ove šahte koje su jedna pored druge su interesantne za eventualne intervencije i preusmeravanje tokova vode u budućnosti ukoliko se takva odluka donese.
Drugi primer pokazao se na dva objekta koji su jedan pored drugog u Požarevačkog partizanskog odreda. Zvanično taj deo ulice snabdeva se vodom iz prve zone i na jednom priključku pritisak je bio 1,59-2,27 bara, a na drugom 5,13 -6,53 bara.
Ovo ukazuje na moguće samoinicijativno priključivanje drugog priključka na drugu visinsku zonu. Takođe, ovaj priključak je verovatno i dalje uključen u prvu zonu i voda kruži između prve i druge zone pritiska, navodi se u zaključcima merenja i dodaje da to verovatno nije jedini slučaj u rubnim zonama. U budućnosti bi ova praksa morala da se suzbije.
Rezervoari posebna priča
Pored merenja pritiska, izmeren je i protok vode na 9 mesta. Zanimljiva je situacija sa rezervoarima na Tubli za drugu visinsku zonu i u Hajduk Veljkovoj za treću visinsku zonu.
Druga visinska zona pruža se od Novog groblja do naselja Tavan (to je kad se nastavi iz Cane Babović i pređe magistrala), a treća od Svetislava Uroševića/Crveni krst do naselja Bresje.
Rezervoar u Jugovićevoj ulici napaja se iz dve cevi od DN500mm i DN350mm. Međutim, kako je pokazalo celodnevno merenje, ova druga cev uopšte nije dostavljala vodu rezervoaru već je vraćala prvoj visinskoj zoni i do 20 kubika vode na sat.
Kako objašnjavaju u Vodovodu ovde se ne radi o konstantnom vraćanju vode koje se dešava u periodima kada postoji povećana potrošnja u najnižim delovima grada. Ulivne tačake dva distributivna cevovoda u rezervoar takođe imaju uticaja na protoke u užoj cevi.
U blizini rezervoara je potisna pumpa koja gura vodu prema rezervoaru treće visinske zone u Hajduk Veljkovoj ulici do maksimanih 123 kubika na čas. Na u proseku svaka 3,5 sata pumpa se isključuje i sa optimalnog pritiska od 5,5 bara pada na nulu kada se dostigne željeni nivo vode u rezervoaru treće zone. Međutim, ti periodi pauze ne traju dugo svega par desetina minuta i može se reći da pumpa radi gotovo konstantno pokušavajući da napuni rezervoar treće zone. Usput iz te iste potisne cevi se snabdevaju korisnici, što se vidi na merenjima u naselju između Tulbe i Čačalice. Svaki put kada se isključi potpisna pumpa, dođe i do pada pritiska. Doduše, to se retko dešava tokom dana i u tim situacijama voda se sliva iz rezervoara treće zone korisnicima u drugoj zoni.
Problem sa rezervoarom treće zone ogleda se u tome što su za severni deo snabdevanja treće zone (od rezervoara iznad i prema Tulbi) merenja pokazala velike razlike u protoku od 2,54 do skoro 9,03 kubika na čas. To govori da je ta distributivna cev malih dimenzija. Otud i pojava da neki delovi mreže imaju nedovoljno vode preko leta.
Ilustracija je jedna od kuća iznad rezervoara koja je prilikom merenja imala pritisak u mreži uglavnom oko 0,7 bara, sa padovima do 0,4 ili čak oticanjem vode nazad u mrežu.
Ljubičevo
Konačno, urađena su merenja protoka prema Ljubičevu. Izmeren je protok od 11,1 do čak 14,7 kubika na čas. Za Ljubičevo minimalni noćni protok je izuzetno visok zbog čega su se merenja dva puta radila, a došlo se do zaključka da voda negde otiče i da bi trebalo da se ispitaju curenja na mreži koja nisu vidljiva. Nakon ovih merenja zaista su i pronađena mesta oticanja, a nakon sanacije protok je spao na normalane dnevne i noćne nivoe.
(ilustracije Pixabay)
Tekst je deo projekta “Požarevac na zdravoj vodi – unapređenje vodosnabdevanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i kvaliteta podzemnih i površinskih voda”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
