Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD, 15.aprila 1912.godine je potonuo “Titanik”, najveći i najluksuzniji prekookeanski brod svog doba. Život je izgubilo 1.523 od 2.224 putnika.
Mada je smatran „nepotopivim“, potonuo je za samo dva sata i 20 minuta. „Titanikom“ je komandovao kapetan Edvard Smit, koji je takođe poginuo.
Brod je prevozio neke od tada najbogatijih ljudi sveta, kao i stotine iseljenika iz Britanije, Skandinavije i cele Evrope, koji su hteli da započnu novi život u SAD.
Ovo su neke od najzanimljivijih i zapanjujućih činjenica o Titaniku.
Image by Lubomír Kasl from Pixabay
-U vreme svog porinuća, Titanik je bio najveći pokretni objekt koji je čovek stvorio na Zemlji.
-Više od 15.000 ljudi radilo je na brodu tokom njegove izgradnje u Belfastu, u Severnoj Irskoj.
-Titanik je bio toliko masivan da je prilikom porinuća doslovno usisao drugi brod i umalo izazvao sudar.
-Titanik je imao bazen na brodu, teretanu, teren za skvoš i tursko kupatilo, kao i dve odvojene biblioteke – jednu za putnike prve klase i drugu za one iz druge klase.
-Najveća brzina Titanika bila je 23 čvora (više od 42 km/h).
-Titanic je prvobitno dizajniran da nosi 64 čamca za spasavanje. Da bi se spasio od pretrpanih paluba, brod je na kraju prevozio svega 20 na svom prvom putovanju. Tako bi samo 706 putnika sa posadom preživelo katastrofu.
-Lekar Villijam Edvard Minahan, pre putovanja je otišao kod gatare koja je predvidela njegovu smrt na brodu. Bila je u pravu.
-Radnja romana „Uzaludnost“ Morgana Robertsona ima zapanjujuću sličnost sa katastrofom na Titaniku. Roman govori o Titanu, najvećem brodu koji je ikad izgrađen i označen kao „nepotopiv“, a koji u aprilu udari u santu leda i potone. U knjizi više od polovine putnika umire u severnom Atlantiku zbog nedostatka čamca za spasavanje. Knjiga je objavljena 14 godina pre nego što je Titanik potonuo.
-Kapetan Edvard G. Krozbi, veteran iz građanskog rata, koji je osnovao brodsku kompaniju na jezeru Mičigen, bio je poznat po tome što je odbio da stavi dovoljno čamaca za spasavanje svim putnicima na svojim parobrodima. Na brodu Titanik nije uspeo da nađe mesto na čamcu za spasavanje i potonuo je sa brodom.
-Luiz Kink Poup imala je 4 godine kada se ukrcala na Titanik. Ona i njena majka ukrcani su u čamac za spasavanje, ali je njenom ocu rečeno da ostane na palubi. Umesto toga, uskočio je u čamac za spasavanje dok se spuštao. Porodica je preživela, a Luiz je živela do 1992.godine.
-Cena najskuplje karte za prvoklasni salon iznosila je 4.350 američkih dolara, što je danas oko 118.800 dolara.
-Prvoklasni salon za pušače bio je namenjen samo muškarcima.
-Putnica prve klase Elenor Videner nosila je poznatu bisernu ogrlicu sa više niti koja je tada procenjena na 250.000 američkih dolara, ekvavilent današnje vrednosti od oko 6,8 miliona dolara.
-Mnoge putnice prve klase napustile su Titanik i dalje odevene u svilene večernje haljine koje su obukle za večeru.
-U Titanik je bilo utovareno 20.000 boca svetlog i tamnog piva, 1.500 boca vina i 8.000 cigara za putnike prve klase.
-Na poslednjoj večeri u salonu prve klase bilo je ponuđeno 11 različitih jela.
-Putnici prve klase imali su meni sa 352 pesme koje su mogli da naručuju muzici. Muzičari su morali da znaju sve naslove.
-Preživelo je oko 60% putnika prve klase, 42% putnika druge klase i oko 25% putnika treće.
-Samo dve kade za kupanje bile su dostupne za više od 700 putnika treće klase – jedna za muškarce i jedna za žene.
-Vrata koja odvajaju prostore treće klase od ostalih klasa bila su zaključana čak i nakon sudara, govore neki izveštaji, navodno iz prve ruke.
-Prema jednoj teoriji blizina Meseca zemlji 4.januara 1912.godine izazvala je jake plime i oseke koje su uzrokovale formiranje ledenih bregova na putu kojim se Titanik zaista kretao.
-Porinuće Titanika odloženo je za šest nedelja jer je njegovom sestrinskom brodu Olimpik bila potrebna popravka. To kašnjenje bilo je dovoljno da se formiraju sante leda na putu broda.
-Kapetan Titanika Edvard Smit je pokušao da izbegne opasnost od leda menjajući kurs broda prema jugu nakon što je dobio upozorenja o ledenim santama sa drugih brodova.
-U 23:40 Frederik Flit je prva osoba na Titaniku koja je videla ledeni breg, opisujući ga kao nešto „još tamnije od mraka“. Bio je visok oko 30 metara (iznad nivoa okeana). Sa 0 stepeni, ledeni breg je bio topliji od vode u koju su putnici Titanika upali te noći. Temperatura vode u okeanu bila je minus 2 stepena, ali se nije smrzavala zbog sadržaja soli.
-Postoji tvrdnja da su atmosferski uslovi u noći potonuća stvorili optičke iluzije koje su onemogućavače osmatrače da na vreme vide ledeni breg. Imali su dvogled na raspolaganju.
ilustracija: Image by Bernd Hildebrandt from Pixabay
-Od prvog viđenja ledenog brega do udara trebalo je samo oko 37 sekundi.
-Da su probijena samo četiri vodonepropusna odeljenja Titanika, on bi ostao na površini. Ledeni breg presekao je šest.
-Da je brod prednjim delom udario u ledenu prepreku, Titanic bi verovatno ostao na površini.
-Neki putnici su zvuk udara opisali kao prelazak preko hiljada klikera.
-Po udaru ispaljene su pogrešne signalne rakete u nameri da se pošalje poziv u pomoć.
-Nepoznati brod viđen je u blizini Titanika tokom nesreće. Da je odgovorio na poziv, mnogi putnici bi bili spaseni.
Image by Andrew Martin from Pixabay
-Na brodu nije održana pokazna vežba za putnike kako da se ukrcaju u čamce za spasavanje.
-Muzičari su svirali dva sata i pet minuta dok je brod tonuo.
-Potonuće broda je ubrzano kada je član posade otvorio vrata prolaza pokušavajući da utovari čamce za spasavanje sa donjeg doka. Nisu je mogli ponovo da ih zatvore, a morska voda je uletela unutra svom silinom.
Konačni SOS signal koji je Titanik poslao bio je netačan.
-Brod se u poslednjim trenucima prelomio na dva dela.
-Titanik je nestao ispod površine okeana u 2:20 sati, 15. aprila, oko 640 kilometara jugoistočno od Njufaundlenda.
-Spasilački brod Karpatija počeo je da prima preživele sa Titanika u 4:10 ujutro.
-Teniseri Dik Vilijams i Karl Ber preživeli su i na kraju bi postali saigrači u američkom Dejvis kup timu.
-Prodavac parfema Adolf Salfeld je u potonuću izgubio kutiju sa uzorcima. Preživeo je. Decenijama kasnije, boce sa parfemima su pronađeni u olupini Titanika i izloženi.
-Putnica treće klase Roda Abot skočila je sa palube broda zajedno sa svoja dva sina. Dva dečaka su se utopila, a Abot je preživela.
-Glavni pekar Čarls Džugin uspeo je da utovari hleb u čamce za spasavanje. Najverovatnije zbog velikih količina viskija koji je popio, uspeo je da preživi u ledenim vodama okeana pre nego što je spašen.
-Brus Ismaj, vlasnik Titanika, uskočio je u čamac za spasavanje. Ostatak života proveo je uglavnom povučeno u Irskoj.
-Od 12 pasa na Titaniku, samo su tri preživela njegovo potonuće: pekinezer i dva pomeranaca.
-Isidor Štraus i njegova supruga Ida umrli su zajedno. Ida je navodno stala nogom na ivicu čamca za spasavanje i spremala se da se popne. Umesto toga, vratila se mužu i podelila njegovu sudbinu.
-Nađeno je telo najbogatijeg čoveka na brodu, Džona Džejkoba Astora, sa zlatnim džepnim satom koji je visio sa lanca. Istražitelji su verovali da je Astor proverio sat neposredno pre skoka sa Titanika.
-Milioner Bendžamin Gugenhajm stavio je ljubavnicu u čamac za spasavanje, a zatim se presvukao u večernju odeću da čeka potonuće broda.
-Svih osam članova benda Titanik umrlo je u potonuću.
-Kapetan Smit, koji je planirao da se povuče iz službe nakon upravljanja Titanikovim prvim putovanjem, potonuo je svojim brodom.
-Jedan od čamaca za spasavanje pronađen je u okeanu gotovo mesec dana nakon potonuća sa tri tela u njemu.
-Otkriveno je samo 306 tela putnika sa Titanika.
-Britanski list London Dejli Mejl objavio je naslov „Titanik potonuo, nijedan život nije izgubljen“, u svojoj prvoj priči od 16. aprila 1912. godine.
-Preživela glumica sa Titanika, Doroti Gibson, glumila je u nemom filmu „Saved From Titanic“ četiri nedelje posle nesreće, u istoj odeći koju je nosila na brodu.
