Društvene mreže su postale sveprisutne u današnjem društvu, povezujući ljude širom sveta i omogućavajući im da dele svoje živote i mišljenja sa drugima. Iako su donele brojne prednosti, kao što su lakša komunikacija, širenje znanja i veća povezanost među ljudima, one takođe mogu biti izvor mnogih negativnosti, uključujući i nervozu.
Jedan od glavnih razloga za nervozu na društvenim mrežama je prisustvo različitih mišljenja i stavova među ljudima. Društvene mreže omogućavaju ljudima da izraze svoje stavove o različitim temama, uključujući politiku, religiju, kulturu i društvo. Kada se mišljenja suprotstave, to može dovesti do napetosti i konflikata. Mnogi ljudi na društvenim mrežama često iskazuju ekstremne stavove i kritikuju druge koji ne dele njihova mišljenja. Ova vrsta ponašanja može da dovede do toga da se ljudi osjećaju napadnuto i izloženo.
Drugi faktor koji može da dovede do nervoze na društvenim mrežama je količina informacija koja se svakodnevno deli. Mnogi ljudi provode sate skrolujući kroz svoje fidove i gledajući sadržaj koji dele prijatelji, stranice i influenseri. Međutim, prevelika količina informacija može da dovede do umora, zbunjenosti i osećaja preopterećenosti. Mnogi korisnici društvenih mreža takođe se osećaju prisiljenim da prate sadržaj, što može biti izvor stresa.
Još jedan faktor koji doprinosi nervozi na društvenim mrežama su lažne vesti i dezinformacije. Javljaju se konfuzija i zabrinutost. Mnogi ljudi se bore da razlikuju istinu od laži, a kad dođe do pogrešne informacije, to često izaziva nervozu, ali i paniku.
Još jedan bitna posledica je porast nasilja.
Postoji jaka povezanost između porasta nasilja i nervoze na društvenim mrežama. Kada ljudi postaju nervozni i ljuti na društvenim mrežama, često se suočavaju sa situacijama u kojima su nagnani da odgovore impulsivno i agresivno. Ova ponašanja mogu dovesti do eskalacije konflikata, pa čak i do nasilja u stvarnom svetu.
Jedan od razloga za ovaj porast nasilja može biti anonimnost koju pružaju društvene mreže. Kada ljudi mogu da sakriju svoj identitet, lakše je da se osećaju osnaženo da izraze svoje negativne emocije i da se uključe u konflikt. Takođe, društvene mreže često omogućavaju ljudima da formiraju grupe i da se udruže u nastojanju da postignu svoje ciljeve. Ove grupe izložene su kolektivnim stavovima, što može da dovede do jačanja negativnih stavova prema drugim grupama i potencijalno do nasilja.
Moglo bi da se zaključi da su ljudi nervozni na društvenim mrežama zbog različitih faktora, uključujući društvenu izolaciju, pritisak javnog mnjenja, strah od propuštanja, strah od nepoznatog i drugih faktora. Kada se osećaju nervozno, često reaguju na načine koji mogu da eskaliraju u nasilje i konflikt. Jedan od načina za prevazilaženje negativnih uticaja koje društvene mreže imaju na pojedinca, uključuje psihološku pomoć i podršku, kao i potpuno distanciranje od takvog toksičnog okruženja.
Ukoliko zaista ne možete bez društvenih mreža ili one predstavljaju način na koji ostvarujete prihod, najbolji savet je da uvek kritički razmišljate o onome što vidite na postovima drugih ljudi, ali i da što je češće moguće (ako ne uvek) izbegavate rasprave i situacije u kojima dolazi do sučeljavanja dijametralno suprotnih stavova o određenim društvenim pitanjima.
(ilustracija pixabay)
