ilustracija: Pixabay
Recimo, idete ulicom i vidite kera kako prevrće po smeću tražeći hranu. Kao odgovoran građanin, vi ne zovete prihvatilište za pse lutalice, već brzinom potezanja svijetlećeg jo-joa vadite mobilni telefon, slikate psa i na Fejs grupi sa imenom vašeg grada delite fotografiju uz propratni tekst: „Viđen u centru, da li je nečiji?“ Iznenada imate snažan osećaj da se ovaj trenutak već dogodio i iznenada imate snažan osećaj da se ovaj trenutak već dogodio i malo u neverici, više u panici prelistavate svojih 126 prethodnih objava od početka godine sadržine „da li je neko izgubio psa“. Ne, sve su drugačiji psi. Ali, zašto mi se ovo dešava, pitate sebe, dok na istovetne objave svojih prijatelja udarate tačke u komentaru u nadi da će ljudi to pročitati i pronaći dovoljno topline u svom srcu da udome barem nekoliko pasa sa ulica, jer vidite li na šta nam liči grad?
Imate poremećaj u mozgu, to je sigurno, kaže nauka, ali nije strašno, osim ako nije patološki deja vu, te vi onda svuda vidite istog psa i po 500 puta dnevno ukucavate pitanje da li se nekom izgubio.
Nepatološki tip deja vua je karakterističan za zdrave ljude kod kojih je dve trećine doživelo ovo iskustvo. Verovatno ste i vi u ovoj grupi. Ako je tako, onda čestitke jer kažu, ljudi koji često putuju imaju sklonost ka „već viđenom“. Takođe, ljudi koji gledaju mnogo filmova i serija,ali i predani radnici, pregaoci koji su izloženi velikom pristisku na radnom mestu i težinom odgovornosti za svoja dela, doživljavaju češće ovaj fenomen. No, s godinama se njegova učestalost smanjuje.
E, ima onih koji deja vu pripisuju paranormalnim aktivnostima i to je sasvim kul i uzbudljivo jer kažu da je to sećanje na prošle živote. Drugi su stanovišta da je reč o predviđanju budućnosti. Ne znam, bogumi, kako to što bi se desilo danas može da bude nešto iz prošlog života, a i malo me je strah od budućnosti kako nam sve dobro ide, pa bih se držao naučnih utemeljenja.
Dr RadžČuveni TikToK influenser, Dr Karan Radž iz Indije, smatra da je svakako reč o svojevrsnom erroru u mozgu.
Kada doživljavate deja vu nova kratkoročna memorija se uskladišti u dugoročnoj memoriji, kaže on.
Dakle, sve to što vam se učinilo da se ranije već dogodilo je zbog mozga koji nam sugeriše da je to stara memorija.
Jedan čistač mozga bi bio dobrodošao da se isprazni dobar deo stare i nepotrebne memorije jer, evo vidite koliko ljudi zaboravljaju pse po ulicama, sve im se pobrkalo i smestilo u pogrešne fascikle.
