Ovo je kratak istorijat vodoizvorišta u Požarevcu, ali i muka s vodom s kojim se grad suočavao.
Izvorište Meminac je pušteno u rad 1962.godine, kao jedino vodoizvorište u Gradu Požarevcu. Prvobitno su na njemu funkcionisala 4 bunara, a kasnije se proširilo za još četiri.
Tokom izgradnje šećerane, početkom osamdesetih, pojavila se potreba za većim količinama vode u proizvodnom procesu, što je bio razlog da se pristupi izgradnji izvorišta Ključ. Od kako je šećerana počela da radi, snabdevanje fabrike vodom dolazilo je od Meminca, dok je Ključ uglavnom preuzeo funkciju snabdevača vode za ostatak Požarevca. Zapravo, oba izvorišta snabdevala su potrošače u gradu, ali je u trenucima povećanih potreba šećerane voda za proizvodne procese dolazila direktno iz Meminca. Inače, ne radi se o malim količinama, s obzirom da je fabrika crpela na stotine kubika sa vodoizvorišta.
Tokom 2001.godine počelo je da se pogoršava stanje sa kvalitetom vode na Memincu, sa fabrikom je bilo šta je bilo, a Ključ je tada preuzeo funkciju vodećeg izvorišta za Požarevac.
Iste godine, na izvorištu vodosnabdevanja „Meminac“ je u okviru postojeće crpne stanice „Šećerana“, montirano postrojenje za reversnu osmozu sa neto kapacitetom od 29 litara demineralizovane vode u sekundi. Ovo postrojenje snabdevano je vodom iz dva nova bunara.
Bilo je predviđeno da se nakon prečišćavanja na postrojenju voda transportuje u sabirni rezervoar, gde bi se mešala u određenoj razmeri sa sirovom vodom iz druga dva bunara na Memincu i kao takva dalje distribuirala u vodovodni sistem grada Požarevca.
Ovakav način rada izvorišta „Meminac“ sa ukupnom proizvodnjom 40 do 60 l/s nije do kraja realizovan. Funkcionisao je veoma kratko i prestao sa radom ubrzo po montiranju postrojenja.
Meminac nikada nije bio potpuno ugašen
Čak i nakon pogoršanja kvaliteta vode na izvorištu, u funkciji je ostao jedan bunar sa Meminca sa koga se crpela voda u sistem.
Razlog za to je udaljenost Ključa od Požarevca. Vodoizvorište nije moglo da dopremi vodu ka gradu zbog određenih otpora u mreži i bio je potreban dodatak sa Meminca kako bi se održavao pritisak u mreži.
Što se samog Ključa tiče, to je bilo izvorište sa prvobitnih 5 bunara. U nastupajućim godinama bušili su se novi, da bi danas u funkciji bilo 14 plitkih i 5 dubokih bunara. Međutim, količina vode sa Ključa nije dovoljna, niti u hidrauličkom smislu može da zadovolji potrebe sistema, naročito kada su povećane potrebe za vodom. S druge strane, povećanje pritiska na Ključu dovelo bi i sam sistem u opasnost od preopterećenja i pucanja. Zbog čitave situacije, voda sa Ključa je uvek morala da se meša sa oko 20 litara u sekundi priliva sa Meminca, a da se pritom vodi računa da parametri kvaliteta budu u dozvoljenim vrednostima.
Požarevac je nakon pogoršanja kvaliteta na Memincu imao u dva navrata incidentne situacije, 2006. i 2015.godine kada voda nije bila za piće. To je bila posledica povećane potrošnje sa Ključa, na kome je usled visoke eksploatacije bunara došlo do povećanog navlačenja nitrata. Problem sa Ključem bio je i što na potezu tog izvorišta više nije bilo prostora za izgradnju novih plitkih bunara.
Međutim, najzanimljivije je da je pored svih negativnih konotacija za koje se vezivala šećerana, upravo njena potreba za vodom u proizvodnji na neki način spasila Požarevac da početkom veka u potpunosti ne ostane bez vode za piće.
Ključ 2
Postojala je opcija da se izgradi vodoizvorište Ključ 2 za Požarevac. Lokacija ovog izvorišta trebalo je da bude na potezu iza garaža Vodoprivrede. Urađena su samo dva ispitna bunara i od ovog projekta se odustalo.
Budućnost Meminca
Danas je u funkciji jedan plitki bunar sa koga se voda dezinfikuje, a kako postepeno dolazi do poboljšanja kvaliteta voda iz podzemlja (zahvaljujući širenju kanalizacione mreže), predviđeno je da se u narednih godinama u sistem puste još dva plitka i i dva duboka bunara. Međutim, da bi se uskladio njihov rad postoji potreba za izgradnjom rezervoarskog prostora u kome bi se voda prikupljala i na jednom mestu dezinfikovala.
Požarevac u narednim godinama mora da računa da će se pojaviti neka nova fabrika poput nekadašnje šećerane, MIP-a, Centra za živinarstvo ili Voćeprodukta, a koja će zahtevati veće količine vode u proizvodnim procesima.
Tako da bi trebalo dobro isplanirati ulaganja u širenje vodovodnog sistema kojima će biti zadovoljene potrebe građana, ali napravljeni preduslovi za nesmetan razvoj privrede.
foto TE2
Tekst je deo projekta “Požarevac na zdravoj vodi – unapređenje vodosnabdevanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i kvaliteta podzemnih i površinskih voda”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
