Naime, radi se o većem projektu koji podrazumeva potpuno softversko upravljanje, ne samo rezervoarima, već i kompletnim funkcionisanjem izvorišta, počev od eksploatacije bunara.
Druga faza ovog projekta je da se bunarima na Ključu upravlja softverski i prema potrebi vrši korekciju količina vode koja se crpi iz njih.
Time se postiže da sami bunari imaju manje opterećenje, kaže direktor Vodovoda, Aleksandar Dimitrijević.
"Trenutno, izvorištem upravljamo kroz svakodnevne analize sadržaja bunara. U zavisnosti od rezultata bunari rade sa različitim opterećenjima i ta regulacija se vrši ručno. Kako imamo veliki broj izvršenih analiza i prikupljenih parametara, došli smo u situaciju da to može softverski da se rešava u narednom periodu"
TE2
Kako objašnjava, ovde je reč o čitave dve godine vršenja svakodnevnih analiza koje su dovele do toga da se precizno utvrde parametri i ponašanje svih bunara na Ključu, što omogućava uvođenje automatizacije u eksploataciju vode.
U trećoj fazi isto će biti urađeno i na bunarima na Memincu, s tim što se na tom izvorištu predviđa i izgradnja rezervoara i potisni cevovod.
Prva faza projekta automatizacije trebalo bi da košta oko 6 miliona dinara (automatizacija rezervoara Kljuć, Tulba, treća zona), za drugu fazu je okvirna procenjena vrednost oko 12 miliona dinara, a za treću (samo automatizacija) oko tri miliona dinara.
Pixabay
Direktor Vodovoda Aleksandar Dimitrijević smatra da projekat automatizacije u celini nije skup u odnosu na benefit koji donosi.
Mi od ranije imamo sistem SCADA koji isključivo doprinosi tome da određene podatke vidimo, a sada želimo da stvorimo sistem koji će upravljati vodosnabdevanjem Požarevca, istakao je on.
naslovna ilustracija Pixabay
Tekst je deo projekta “Požarevac na zdravoj vodi – unapređenje vodosnabdevanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i kvaliteta podzemnih i površinskih voda”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
