Muzej kulturne istorije je jedinstven po tome što je reč o objektu izgrađenom početkom druge polovine XIX veka, a kao takav on je reprezentativna zgrada iz tog perioda u Srbiji, a kako kaže direktor požarevačkog muzeja Gordan Bojković, malo takvih je ostalo u zemlji.
Decenijama zapuštena, zgrada je nekada posetiocima mogla da priušti atmosferu građanskog života Požarevca druge polovine XIX i početka XX veka.
U međuvremenu došlo je do ozbiljnog propadanja i oštećenja zidova i nameštaja, a sada je na delu pokušaj da se spase i sačuva većina stvari.
Prvi korak bila je sanacija krova, čime je sprečeno prokišnjavanje. U fazi koja je okončana, obnovljeni su spoljni i unutrašnji zidovi, uređen podrum, veći deo potkrovlja i prizemlja i očišćeno dvorište.
U kojoj meri se vodilo računa o detaljima govori i podatak da je jedan od većih troškova bila posebna mešavina boja za spoljnu fasadu koja odgovara autentičnoj boji iz vremena izgradnje.
Centralna prostorija u zgradi, „Plavi salon“ sa freskom „Četiri godišnja doba“ nepoznatog bečkog majstora, tek bi trebalo da se obnovi i ona će zajedno sa nameštajem biti deo restauratorsko-konzervatorskih radova za koje će biti izrađen projekat.
Zgradu je Požarevcu u zadužbinu ostavio srpski arhitekta i univerzitetski profesor, Nikola Nestorović.
Gradonačelnik Požarevca, Saša Pavlović izrazio je očekivanje da će po završetku kompletne rekonstrukcije Požarevac dobiti novu turističku i kulturnu lokaciju.
FOTO TE2
