Agencija za upravljanje lukama zabeležila je ove godine 1.405 pristajanja i 182.765 putnika koji su sa kruzera obišli našu zemlju. U odnosu na 2022. godinu broj pristajanja je na istom nivou, dok je putnika za 35 odsto više, zahvaljujući boljoj popunjenosti kapaciteta kruzera.
Najviše pristajanja ostvareno je u Beogradu – 566, potom u Novom Sadu 372, u Donjem Milanovcu 268 i Golupcu 177.
Trenutno je u našoj zemlji otvoreno deset međunarodnih putničkih pristaništa. U istočnoj Srbiji kruzeri mogu da pristanu u Kostolcu, Golupcu, Donjem Milanovcu i Kladovu.
Kada je reč o broju putnika sa kruzera, Srbija je treća zemlja u Dunavskom regionu, posle Austrije i Mađarske. Našu zemlju sa reka obilaze turisti iz celog sveta – iz Amerike, Kanade, Meksika, Azije, zapadne Evrope.
Kada je reč o sumi novca koju putnici sa kruzera potroše u našoj zemlji, možemo govoriti o iznosu od oko 3,5 miliona evra na godišnjem nivou. Pored toga, procenjuje se da su indirektni prihodi od kruzinga – usluge rominga, ulaznice za muzeje, hrana i piće – dvostruko veći.
Planovi za dalji razvoj u okviru projekta „Zaplovi Srbijom“
Srbija je zemlja velikih nautičkih potencijala, pre svega zahvaljujući dvema međunarodnim rekama – Dunavu i Savi. Plovidba kroz našu zemlju omogućava turistima upoznavanje sa nekoliko istorijskih epoha, mnoštvom kulturnih znamenitosti, tvrđavama, arheološkim lokalitetima i prirodnim bogatstvima.
Kako bi se nautički potencijali Srbije u potpunosti iskoristili, Agencija je inicirala razvojni projekat “Zaplovi Srbijom”. Aktivnosti na projektu započele su u aprilu ove godine, a u njegovoj realizaciji učestvuju kabinet predsednika Republike Srbije, kabinet predsednice Vlade Srbije, ministarstva, među kojima je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Privredna komora Srbije, lokalne samouprave i javna preduzeća.
U sklopu projekta planirana je izgradnja i otvaranje međunarodnih putničkih pristaništa još u Sremskim Karlovcima, Apatinu, Banoštoru i Velikom Gradištu (Ram).
Osim toga, planirana je izgradnja pet marina na Dunavu i razvoj domaćeg i prekograničnog linijskog i kanalskog saobraćaja.
Nova nautička infrastruktura značajno će doprineti unapređenju ukupnog nautičkog turizma u Srbiji, povećanju prihoda od ove privredne grane, kao i podizanju vidljivosti kulturnih i prirodnih bogatstava naše zemlje.
foto TE2/arhiva
