Dubinski bunari na Ključu i Memincu, kao i izvorište Jagodica kompletno menjaju situacija sa vodosnabdevanjem na teritoriji Grada Požarevca. U uskršnjem intervjuu za Te2 Media, direktor JP „Vodovoda i kanalizacija“ U Požarevcu, Aleksandar Dimitrijević najavio je dalje investicije koje će povećati količine zdrave vode za piće i napuštanje strategije koja se zasnivala na nalivnoj vodi iz priobalja Velike Morave.
Aleksandar Dimitrijević, foto UU/TE2 MEDIA
-Tokom ove godine urađena su dva istražna dubinska bunara na izvorištu Ključ i završen bunar na izvorištu Meminac. Ispitivanja novih bunara sa kojima se došlo do vode na velikim dubinama (150m i 80 m) pokazala su izuzetne rezultate u pogledu njenog kvaliteta za piće. Kakvi su dalji planovi?
„Bunar na Memincu je na 110 metara dubine. Po litologiji i svemu je praktično identičan bunarima na Ključu, tako da se i tu očekuje dobra izdašnost. Do 1.maja završiće se kompletno ispiranje i testiranje, a očekujemo da ćemo u pogledu kvaliteta vode dobiti iste rezultate kao na Ključu. Ovi duboki bunari su sa zuzetno čistom vodom i ne traže dodatni tretman. Prema analizama Insituta Batut, konstantovano je da kvalitet vode u potpunosti odgovara svim parametrima vode za piće. Tako da osim dezinfekcije, hlorisanja, nikakav drugi tretman nije predviđen. Ubrzano se radi projekat povezivanja ovih bunara i očekujemo da tokom maja budu gotovi radovi i da se ta tri bunara puste u sistem vodosnabdevanja. Oni će biti nekih 40-42 litra u sekundi ukupnog kapaciteta. Razgovaraćemo sa Gradom kao osnivačem da se obezbede sredstva kako bi se nastavilo sa daljim istražnim bušenjima na Ključu i Memincu. Prema nekim preliminarnim rezultatima i karakteristikama, na tom području bi još 4 duboka bunara mogla da se urade. Naš plan je da to uradimo još u toku ove godine. Tri dodatna bunara bila bi na Ključu i jedan u Memincu. Inače, duboki bunari ne bi trebalo da budu blizu jedan drugom, a poželjan razmak je 250 do 300 metara. Na Ključu, kao i Memincu nemamo veliki prostor na raspolaganju. Raspolažemo sa oko 40 ha zemlje, a pored toga postoje i plitki bunari i rezervoari. Ovih 4 je maksimalno što na tom prostoru možemo sada da izgradimo.“
-Ukoliko svi parametri budu povoljni, šta to znači za vodosnabdevanje Požarevca?
„Znači sigurnost i dovoljne količine zdrave vode jer bi sa 4 bunara sigurno došli do 100 litara u sekundi, a možda i više, samo iz dubinskih bunara. To vam je 50% sadašnje proizvodnje iz plitkih bunara. Sa takvim kapacitetom, apsolutno bi se promenio kvalitet i tvrdoća vode u gradu. Nadalje, svakako će se raditi na daljem širenju polja dubokih bunara. Sa gradom ćemo dogovoriti širenje zone koja je pod posebnim interesom za vodosnabdevanje jer nam je cilj da u narednim godinama gotovo kompletno vodosnabdevanje preusmerimo na vodu iz zahvata na velikim dubinama na oba izvorišta."
-Izvorište Jagodica na Dunavu je i dalje u planovima?
„Od Jagodice se ne odustaje. Na tom području očekujemo da dobijemo istražno pravo. Urađen je projekat istražnih radova i predat nadležnom ministarstvu, tako da očekujemo da uskoro dobijemo dozvolu. Jagodica ostaje da se u nekom bliskom periodu uključi u vodosnabdevanje. Praktično, na tom novom izvorištu se planira da dobijemo 400 l/s vode za piće, ali u prvoj fazi je predviđeno postrojenje koje će isporučivati polovinu te količine. Voda na Jagodici je opterećena manganom i gvožđem, ali za to je potrebna najjednostavnija i najjeftinija tehnologija za preradu vode. Dakle, postrojenje na Jagodici radiće se fazno, a sa 200 l/s dobićemo sigurnije snabdevanje Kostolca i okolnih sela. Prema našim planovima, prema Požarevcu cevovod bi se kretao i ka delu seoskih naselja koja gravitiraju ka Velikoj Moravi. Novo izvoriše Jagodice podrazumeva i izradu nove strategije vodosnabdevanja, pošto sa dubinskim bunarima i Jagodicom na Dunavu priča o vodosnabdevanju sa Velike Morave i izgradnji fabrike nalivne vode više nije aktuelna. Takođe, način na koji je bilo predviđeno snabdevanje seoskih naselja sada se drastično menja. Sa povećanjem broja dubinskih bunara mi ćemo moći da na mrežu povežemo i sela Lučicu, Prugovo i Poljanu. Sada imamo dugoročno rešenje koje nam omogućava da se velika teritorija Grada Požarevca pokrije vodovodnom mrežom.“
-Priča o izgradnji postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda je već nekoliko godina aktuelna. Šta se dešava sa otpadnim vodama?
„Otpadne vode idu svojim tokom. To je malo duži proces. Mi smo tokom 2019.godine ušli u program izgradnje postrojenja za tretman otpadnih voda koje finansira Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Razvojna banka Nemačke (KfW). Kod tretmana otpadnih voda postojao je projekat za izgradnju fabrike. Međutim, prilikom pregleda dokumentacije i snimanja situacije sa gradskom kanalizacijom taj projekat je odbačen i pristupilo se izradi novog. Ministarstvo je finansiralo izradu novog projekta sa pratećom dokumentacijom. Novim projektom je postrojenje dimenzionirano za naselje od 77.000 stanovnika, dok je prethodno bilo projektovano za 60.000. Prema mišljenju konsultanata i eksperata iz ministarstva i KfW-a, taj kapacitet ne bi zadovoljio potrebe Grada Požarevca. Ovim izmenama, osim Požarevca, Lučice, Prugova i Poljane, na sistem će moći da se prikače i Dragovac i Živica. Trenutno je mali zastoj u realizaciji, ali u kontaktu smo s ministarstvom i sa konsultantima KfW-a. Inače, trebalo bi da se zna da program u kome učestvujemo ne podrazumeva samo puku izgradnju postrojenja, već rešavanje čitavog niza stvari koje su značajne za samo preduzeće koje upravlja ovim sistemom. To se odnosi i na naplatu i na odnose sa potrošačima, zatim zakonske regulative, a sam projekat se sveobuhvatno sagledava do najsitnijih detalja, a u skladu sa normama Evropske unije.“
-Vratimo se na ispravnost vode za piće. Nisu bitna samo izvorišta već i stanje na vodovodnoj mreži.
„Mi kontinuirano radimo na rešavanju defekata na samoj mreži. Možemo da najavimo važnu aktivnost u narednom periodu. Naime, Grad je dobio 10,5 miliona dinara sa republičkog nivoa za čišćenje kompletne vodovodne mreže. To čišćenje se odnosi na skidanje biofilma i taloga koji postoji u mreži, a samim tim i prevenciju bilo kakvih neželjenih pojava po pitanju mikrobiološke ispravnosti vode u sistemu. To će se prvi put raditi u Požarevcu, otkad je sistem izgrađen. Na vreme ćemo izdati obaveštenja građanstvu i biće nam potrebna pomoć svih korisnika. Apelovaćemo da sami korisnici iskoriste ovo čišćenje mreže jer će i do njihovih objekata dolaziti preparat kojim ćemo vršiti čišćenje. To će se ogledati u ispuštanju vode iz česmi, što je neminovan proces kod ovakvih intervencija. Samo ispiranje neće dugo trajati i biće sprovodeno u toku normalnog rada i bez isključenja potrošača.“
-Kakvo je stanje kanalizacije u gradu nakon zimskog perioda?
„Na kanalizacionoj mreži smo u prethodnom periodu imali problema sa visokim nivoima. Pokušali smo to da rešimo izgradnjom novog kolektora do crpne stanice 4 kod hipodroma koja je poslednja u nizu do brežanskog kanala. Rezultati nisu bili dobri, zbog čega se prešlo na rekonstrukciju i pojačavanje pumpnog sistema u samoj crpnoj stanici. Sistem je završen 15.aprila i pušten u rad, a praktično u samo par dana svi glavni kolektori su očišćeni.“
Dimitrijević je korisnicima usluga Vodovoda i kanalizacije i svim građanima Grada Požarevca čestitao uskršnje praznike.
„U svoje i u ime preduzeća Vodovod i kanalizacija, građanima čestitam Uskrs sa tradicionalnim pozdravom Hristos voskrese!“
razgovor vodio: Uroš Urošević
