Otac Radule i majka Milojka tvrde da je ovo pouzdan dokaz koliko je ćirilica zapostavljena u našim životima.
ilustracija: Pixabay
U kući Petrovića muk presecaju jecaji majke koja kaže da je uvek želela svom Radulu da rodi srpskog junaka – Obilića koji će ćirilicom da zbori i krsti se sa tri prsta, a ne kao lopatom što latini čine.
„Eto, živa nisam. Moj Radule kad ode u crkvu kod popa Milašina on se do zemlje moli. Svakog proleća išli smo u Ostrog, Svetom Vasiliju da se klanjamo da nam podari muškarca jakog i stamenog. Sad moje Radule neće sa mnom ni reč da razmeni“, zakukala je Milojka.
Ova žena samu sebe krivi što je sin prve reči izgovorio na latinici.
„Ne volim one emisije ‘Štala’, šta ti ja znam, i slično. To sam samo gledala kad Radule dođe s njive, pa mu perem noge, a on jede svinjsku kolenicu i pita me šta je bilo, jel’ se neko smuvao na kvarno. Kad sam bila trudna, ja sam volela filmove na HRT-u. A tamo sve na latinici. Da je Radule tada znao, ubio bi boga u meni. Evo šta sam učinila, oprosti mi Sveta Petko i Ognjena Marijo“, zavapila je majka u očaju.
Otac Radule suzdržava srdžbu i ne priča mnogo. Kaže da su ga zvali iz nekoliko ministarstava i da su mu obećali svaku pomoć u logopedima, ali i daljem sistematskom suzbijanju latinskog upliva u naše živote i kulturu.
„Srbin sam i tim se ponosim. Leba ne jedem nego proju, a moj sin će da poštuje naše mrtve pretke, našu ćirilicu, crkvu i tradiciju. To je dovoljno. Kablovsku sam ukinuo. Neće meni, neka tamo, ajoj, Radule crni sine….“
Kako nezvanično saznajemo, sličan slučaj dogodio se i u susednoj Hrvatskoj pre par godina, kada je dečak Domagoj Perković iz jednog sela u blizini Vukovara počeo da priča ćirilicom, na užas njegovih roditelja, a posebno oca Zvonimira, veterana Domovinskog rata. Čitav slučaj je, međutim, brzo zataškan. Porodica se preselila na nepoznatu lokaciju, a novinari nikada nisu uspeli da saznaju kakav je bio epilog ove anomalije.
