(The Urosh) – Šalu na stranu, ne sećam se kada smo poslednji put koristili stari ručni mlin da sameljemo kafu. Taj predmet se kada sam bio klinac, osamdesetih godina prošlog veka redovno koristio u našoj kući.
Više puta dnevno sam zaticao svoje roditelje i baku kako uporno okreću ručicu na napravi koja je proizvodila karakteristični zvuk lomljenja zrna kafe.
Tada je kafa bila vrlo cenjen proizvod. To sam shvatio na krajnje neobičan način.
Za razliku od vremena u kome živimo, a u kome se deca najčešće „viđaju“ onlajn preko gejming aplikacija, pre 30 i kusur godina nije bilo moguće zamisliti vikend i većinu dana u sedmici bez okupljanja, nas klinaca na ulici. Nekada nas je bilo i preko 15, a dolazila su i deca iz susednih krajeva. Imali smo privilegiju da živimo u predgrađu, a polja, brda i šumarci bili su izvanredna scenografija za ratne igre između partizana i Nemaca, žmurke i grudvanje tokom zime. Kao i sva deca, bili smo vragolasti i svašta nam je padalo na pamet. Sećam se da mi je omiljeni prank bio da prazne zlatno žute ambalaže marke Alvorada, sa prepoznatljivim crvenim printom koji me je podsećao na šišmiša, punimo sitnim peskom, pažjivo lepimo ivice prozirnim selotejpom i ostavljamo na trotoar pored kolovoza.
Uvek, ali bez greške, uvek se dešavalo da se već posle nekoliko minuta neko zaustavi automobilom zgrabi pakovanje i počne pobedosnosno da viče: „Ljudi! Kafa!“
Nisam verovao da niko nije ni pokušavao da ispita „paketić“. Da li smo bili toliko izvešteni u prevari da bi jadnik tek kući shvatio koliko je namagarčen, ali nakon što je o svojoj iznenadnoj sreći već obavestio ženu, ostale članove porodice i najbliži komšiluk?
I kod nas je ova mlevena kafa bila neka vrsta luksuza, iako su u kući svi imali stabilna i solidna primanja. Dakle, mlelo se vazdan. Sećam se i da sam prve žuljeve na dlanovima zadobio zahvaljujući tom izduženom mlinu koji je naprasno postao prevaziđen sa pojavom prvih privatnih pržionica u gradu. Ubrzo je ostao zaboravljen u najnižim kuhinjskim fiokama između šporeta i frižidera, a mi smo u ruke uhvatili daljinske upravljači za TV koji su nam omogućavali da što hitrije skačemo po sve većem broju kanala, lošim zabavnim programima i još gorim vestima na televiziji.
Baš ovih dana sam guglao nešto o kafi u potrazi za zanimljivim temama i naišao na veći broj objašnjenja zbog čega ne bi trebalo koristiti prethodno fabrički samlevenu kafu. Jedno od njih koje je izložio neki lekar na društvenoj mreži TikTok ostaviću za kraj.
Dakle, osnovni cilj pripremanja kafe je da se iz zrna izvuče sve ono što se u njemu nalazi i daje joj karakterističan ukus i miris. Prvobitna metoda pripremanja kafe podrazumevala je kuvanje celog pečenog zrna u vreloj vodi, uz mešanje. Zahvaljajući čeličnim nervima jer ovakva priprema traje užasno dugo, na kraju biste dobili omiljeni napitak uz prepoznatljivu punoću ukusa i visok sadržaj kofeina.
Vremenom, pojavili su se efikasniji načini za izvlačenje korisnih sastojaka iz zrna kafe. Mlevenjem se efikasnije izvlače rastvorive materije prilikom kuvanja, a koje kafi daju ukus i miris. Sve ovo jer je veća površina na koju vrela voda može da deluje i izdvaja komponente. Pri tome, čitav postupak pripreme je znantno skraćen.
Kada stvari već tako stoje, zašto ne bismo trebali da kupujemo već mlevenu kafu?
Celo zrno u sebi čuva ukusna i mirisna ulja. Dok je tako, sve je okej, ali kad se zrno izmrvi, nešto od tih materija ispraće u vazduh pre nego što stignemo do kuvanja i ispijanja napitka. To je zbog toga što su ulja u zrnu kafe vrlo osetljiva i podložna kontaminaciji.
Ćelije u prženom zrnu kafe sadrže približno 1.000 različitih isparljivih aroma i ukusa. Jednom samlevene, isparljive arome se odmah oslobađaju i reaguju sa kiseonikom u vazduhu. Posle 15-ak minuta mlevena kafa gubi oko 60% svoje arome.
Ulja u kafi su rastvorljiva u vodi. To je dobra stvar za kuvanje, međutim predstavlja problem za mlevenu kafu. Kada je mlevena, kafa je izložena vlazi u okruženju, a ulja počinju da se razlažu.
Konačno, tokom procesa prženja kafe stvara se velika količina ugljen-dioksida. S obzrom da su zrna porozna, veći deo izgubi se prilikom hlađenja. Ono CO2 što ostane u zrnima igra važnu ulogu u prenosu kafenih ulja u vodu tokom kuvanja.
U stvari, u roku od 60 sekundi nakon mlevenja 80% CO2 se ispušta u vazduh.
Sad mi je zapravo jasno zašto se nikada nije mlela cela kesa kafe odjednom, već po potrebi kada treba da se pristavi džezva na šporet. Ali mi nije jasno zašto smo tu praksu tako lako, gotovo preko noći napustili.
Kao bonus na ovu priču preneću i upozorenje ortopedskog hirurga i influensera Karana Radža iz Indije. Naime, doktor Radž tvrdi da prethodno mlevena kafa koju kupujete u prodavnicama sadrži i udeo zgnječenih bubašvaba i drugih insekata. Ovaj video pogledalo je 1,6 miliona ljudi na TikToku, a doktoru ne morate poverujete.
@dr.karanr Coffee & cockroaches #coffee #bug #learnontiktok #schoolwithdrkaran #sciencefacts
Ipak, sve gore navedeno dobar je razlog da se dohvatite mlina u ruke, ako istinski želite da uživate u kafi. Može i električni zbog masnica na butinama, ali pazite da ne zaluta neki insekt. 🙂
