ilustracija
Odjeknula je kao grom vest kako je Grad Požarevac ipak usvojio “skandaloznu” odluku o držanju kućnih ljubimaca, iako je gradonačelnik rekao da će biti promenjena. U vrlo kratkom vremenu gotovo svi lokalni i centralni mediji su krenuli da bruje o tome, a narod masovno da kune po društvenim mrežama.
Zapravo, ništa od svega toga nije iznenađujuće, grad zaista jeste usvojio odluku na poslednjoj skupštini i gradonačelnik zaista jeste rekao da će biti promenjena, a ono sve na osnovu sugestija koje budu dobili od građana.
I odluka je objavljena u službenom glasniku jer je zaista usvojena na poslednjoj skupštini. Pa, čemu onda ovolika frka? Nije zakonita, odbrusiće mi već neko! Okej, onda će i neko da odgovara sad kada je crno na belo objavljena, a ponavljam već jeste usvojena na skupštini. Međutim, ne razumem čemu izjave koje sam čitao u nekim medijima o tome da su ljudi počeli da izbacuju višak kućnih ljubimaca (više od jednog) iz stanova kad su čuli da je odluka osvanula u glasniku? Ma, dajte molim vas? Ko još to radi? Nisam nešto primetio da su ljudi u zonama u kojima više neće moći da se drži živina, svinja i konj počeli istog trenutka da ih melju u kobasice ili vode babi na selo, iz pukog straha da će inspekcija da im zakuca na vrata. Da imam, recimo, Žuću i Maksa, a volim ih ko stihove Džejeve „Nedelje“, ne bih sigurno istog trenutka šutno jednog od njih na ulicu, već bih baš sačekao tu inspekciju da mi pokuca na dveri, pa ja kažem kako nisam upućen, šta mi je činiti i koliko imam vremena pre nego što me rebnu 10, dvaes ili ne znam kolko somića po džepu, a ja počnem da žrebam koga napolje.
Sećam se da sam o predlogu odluke pisao sedam dana pre skupštine i nikog nije bilo briga. Valjda je pas na slici vesti koju sam objavio bio suviše običan ili sam možda stavio konja i kokošku, pošto su i oni pogođeni odlukom, a zaboravio sam kucu i macu. A kuca i maca peku k’o so. Ma, stavio sam najlepše kuče i mače koje sam našao na internet free pictures for commercial use, ljudi moji! Muk. Ko na sahranama po tabloidima. Onda su neki drugi pisali o svemu tome i gle, krenula je frka. Čak mi se obratila jedna žena iz nekog lokalnog udruženja za zaštitu životinja, na dan skupštine, rekavši mi kako su o svemu saznali kada je grad objavio predlog odluke na svom portalu. Pritom mi je podelila vest jednog privatnog portala. Rek’o, gospođo, ovo nije njin portal, ovo je privatno, a ona meni dobro pogrešila sam, ali nema veze.
Aj dobro, ali šta je bitno? Bitno je da sve to što je u odluci napisano za kućne ljubimce pse, mačke, zlatne ribice, konje, kokoške, svinje, golubove, tetrebe, boe konstriktore i druge kreće da deluje za 6 meseci, a do tad je vreme prilagođavanja, pa i vreme da se dostave sugestije kako bi valjalo sve da se uredi, kada se već do sada nije uredilo kako treba. Međutim, imam utisak da niko nije čitao odluku, da niko nije čitao ni predlog odluke, da niko nije slušao ni šta se pričalo na skupštini, ali da i niko nije video kada je ranije bila ta framozna javna rasprava u vezi pomenute odluke. Ja, priznajem, ne sećam se da sam video. Sad, možda sam bio na odmoru pa nisam snimio tu objavu na sajtu grada. Neću da grešim dušu ni o udruženja, ni o pogođene vlasnike, ni o grad, ali hajde stvarno da uredimo jednu stvar kako treba.
Mene, recimo, zanima šta je najbolje rešenje za kućne ljubimce po stanovima i šta je to optimalno i normalno kada je njihov broj u pitanju? Zanima me da li ću i dalje biti prinuđen da gazim po konjskim i psećim govnima po čitavom gradu, da li su lutalice koje laju čitavu noć na svetoj zemlji kada uđu u napušteno ili neograđeno dvorište, da li imam pravo da se osećam isprepadanim kad mi na Čačalici priđe pas bez povoca (uteha neće ti ništa, me ne zanima jer hoću na miru da šetam) ili vidim klinca od 50 kila da se kurči sa stafordom po centru dok moje dete trčkara po korzou? Takođe, želim da znam i kako je moguće da s vremena na vreme vidim konja kako šeta slobodno ulicama u noćnim satima?
Ne bih voleo da mi neko spočita kako ne volim životinje. Smejali su mi se na dojučerašnjem poslu kada sam im rekao da sam mazio žabu koja se već par godina nastanila u dvorištu. Istina, smejali se i žena i deca kad su videli to. Znam ime svakog psa i mačke koje smo držali u dvorištu ili kući, od kako sam se rodio. Ne postoji dan da se ne zaustavim ispred nekog dvorišta da pomazim psa ili stanem na sred ulice da po 10-15 minuta pričam sa macom koja se tu zatekla.
Dakle, samo želim da se ovo konačno uredi na dobar i civilizovan način, ali i konstruktivno, kroz normalan dijalog. Ukoliko svi budu terali inat i svako vukao na svoju stranu ništa nismo uradili. Još gore biće ukoliko se i dogovorimo nešto, a to ostane samo mrtvo slovo na papiru, a ispostavi se da smo svi mislili na društvene poene, a ne na Žuću ili Maksa. Malo više ozbiljnosti u pristupu, a manje širenja histerije bi takođe bilo dobrodošlo od sviju, a posebno od medija.
Još nešto moram da priznam, u životu nisam video da više ljudi šeta pse po ulicama. Da li je to neki novi trend?
