Oni koji nisu uspeli da sačuvaju svinje sa gorčinom i suzama pričaju o svom iskustvu. Iako postoje drugi koji i dalje sa dozom skepse komentarišu postojanje bolesti, veliki igrači na farmama upozoravaju da je situacija krajnje ozbiljna.
Afrička kuga svinja (AKS) nije nova pojava u svetu i prvi put je registrovana još davne 1909.godine u Africi. Međutim, izuzetno visok potencijal za prekogranično širenje AKS-a dokazan je njegovim dolaskom na Kavkaz 2007.godine odakle se preko bivših sovjetskih republika napredovao prema istočnoj Evropi. U Srbiju je virus došao 2019.godine.
Utisak je da ove godine, uslovno rečeno, virus doživljava svoju punu afirmaciju. S obzirom da je u mejnstrim medijima halabuka oko AKS-a krenula tek sredinom godine kada je postalo jasno da virus nezaustavljivo širi po svim delovima države, mnogima u lokalu možda će neobično zvučati da je u braničevskom okrugu prva zaraza među domaćim svinjama ove godine zabeležena još tokom marta. Krenulo je od Laznice, Trnjana, Kravljeg Dola i nastavilo da se naizgled nezaustavljivo širi.
Prethodnih godina dešavale su se sporadične pojave zaraze, ali bolest nikada nije uzela toliko maha kao ove godine. Teško je nabrojati selo, recimo na područjima Požarevca i Kostolca, a koje AKS nije „opustošila“.
Jedno od pogođenih je Ćirikovac.
Voleli smo te svinje
Zoran i Malina Jovanović intenzivno su uzgajali svinje od 2014.godine kada su oboje ostali bez posla u kostolačkom Standardu. Posao sa svinjama donosio je prihod u domaćinstvo i omogućavao relativno normalan život.
među praznim boksovima
„Imali smo 16 krmača, 10 suprasnih, 3 oprašene i 2 nazimice, 55 prasića, 5 tovljenika i 1 nerasta…“, nabraja nam Zoran pokušavajući da sagleda ukupne razmere štete.
On i njegova supruga ostali su bez ukupno 87 svinja.
Malina Jovanović
„Za tri sata su bili ispražnjeni objekti, nismo mogli da verujemo šta se desilo. Meni nisu dali da budem tamo, verovatno sam mnogo loše izgledala“, priča Malina kroz suze.
Bolest se pojavila kod krmače koja je za desetak dana trebalo da se oprasi.
„Mi znamo kako one reaguju kad su zdrave. Svakog puta ustane kad nas čuje da idemo. Zna da dolazimo da je hranimo. Tog dana nije reagovala kad smo došli. Drugi dan nam je već bilo sumnjivo. Treći dan je još jedna legla. Četvrti dan isto. Nije imala ni temperaturu, nije bila modra. Veterinar je došao da uzme uzorke poslednjeg dana. Rezultati su trebali da stignu za 4 sata, a ona je uginula pre toga“, kaže Malina.
Kad jedna svinja oboli eutaniziraju se sve u gazdinstvu, a razlog je sprečavanje širenja virusa jer leka nema.
Veterinari su došli jedne subote, u zakazanom terminu, odradili posao sa omamljivanjem i injekcijom. Odvezli su sve u kafileriju, izvršili dezinfekciju dvorišta.
Zoran Jovanović
„Krmača klekne i gleda u mene kao da traži pomoć. To mi je bilo najteže. Bila je maza. To se sve završi, a onda dođe nedelja. Ustaneš, nemaš šta da radiš. Prazno sve. Ja sam imao neki posao pa sam radio. Žena ostala sama kući i tugovala“, priča nam Zoran.
„Dali su nam zapisnike i na njima je podebljano da duže vreme ne sme da se drže životinje jer taj virus dugo ostaje u objektu. Pitam, kad je bio prvi slučaj u našoj okolini. Kažu, u Rečici pre tri godine. Kažu mi, ako pitaš kad možeš da ponovo ubacuješ svinje, nemoj da računaš skoro na to. To je džabe, samo ćete ponovo da se stresirate“, nadovezuje se Malina.
Zoran: Voleli smo te svinje. Ja sam kasapin. Kad treba da zakoljem prase, mene žao da koljem. To je moje prase. Još ako je žensko, kad pogledam koliko ima sisa, dođe mi da ga vratim. Jedno imalo 18 sisa, ja sam rekao ne mora da ide za Božić prase, ja to ne dam.
Jovanovići navode da ne znaju kako je zaraza ušla među svinje.
„Možda je ljudski faktor, možda je glodar, možda komarac. Mi smo znali za kugu i postavljali dezo barijere. Koristili smo obuću sa kojom smo isključivo ulazili kod njih. Pravili smo i živu sodu, bacali kreč na traktorske gume kad je ulazio u ekonomski deo“, kaže Malina.
Počinju i da se prispituju.
„Možda nismo dovoljno. Možda smo i mi zatajali. Išli smo i za hranu, dolazili su nam ljudi. Jedan čovek u selu je imao dve svinje, pa su se zarazile“, priča Zoran.
Oni su bili 6. ili 7.domaćinstvo u koje je ušla zaraza u selu. Tvrde da su mnogo pre nego što se kod drugih u selu pojavila kuga počeli da primenjuju mere zaštite.
„Čim su Bradarac, Bubušinac ili Nabrđe bili zaraženi. Možda već u maju mesecu smo mi počeli sa merama“, kažu oboje uglas.
Tvrđava farma
Ispred farme Union MZ blizu Trnovča kod Velike Plane stoji vodena barijera i rampa pod katancem. Ova poseta prethodila je Ćirikovcu iz sasvim razumljivih razloga. Ovde virus nije ušao, iako je Trnovče od 4.avgusta zaraženo područje.
farma Union MZ kod Trnovča
Suvlasnik i direktor Union MZ, Mikica Milenković priča nam da to što je farma van naselja se pokazalo od izuzetne važnosti kada su u pitanju zarazne bolesti. Van naselja i van prometnih saobraćajnica. Na pitanje da li ima šanse da se asfaltira pošljunčeni prilazni put, odgovara da nema potrebe.
Ovde postoje stroge procedure koje traju već nekoliko godina. Još dok smo u vozilu prilazi radnik i podiže rampu. Prolazimo vodenu barijeru, a nakon toga sledi prskanje vozila dezinfikacionim sredstvom. Dok nastavljamo ka parkingu, sa leve strane nam je ekonomija, nedostupna i ograđena visokom žičanom ogradom. Po izlasku iz vozila primljeni smo u zgradu veterinarske službe koja je takođe odvojena od ekonomije. Dezinfekcija obuće i ruku je obavezna i možemo da boravimo u prijemnoj prostoriji gde razgovaramo sa veterinarima i Milenkovićem.
Union MZ-a ima tri farme svinja, u Trnovču, Petrovcu na Mlavi i Mustapiću. Trenutno je na njima 3.200 prasadi do 25 kg, prasadi na sisi oko 2.200, priplodnih krmača 1.017, nazimica 519, dok je u tovu oko 900 komada svinja. Od priplodnih nerasta 25 je za osemenjavanje, a tu je i oko 24 tovnih krmača.
Farma blizu Trnovča je predviđena za proizvodnju prasadi od 25-30 kilograma. Dakle tu su nerasti, priplodne krmače i prasad na sisi koji su strogo odvojeni od drugih delova farme.
Slobodan Dimovski
Doktor veterinarske medicine Slobodan Dimovski je direktor veterinarske službe Union ves koja postoji od 2006.godine i koja pripada Union MZ-u. Vetrinarska služba je njihova. Da nije tako, morali bi da puštaju u farmu lokalne veterinare da obeležavaju svinje i pišu uverenja, što je izuzetno veliki rizik za čitavu proizvodnju.
Dimovski navodi da na farmi imaju biosigurnosni plan i akcioni plan po kojima postupaju. Glavna biosigurnosna mera koja bi trebalo da spase Union MZ od kuge je zabrana ulaska svim nezaposlenim licima na ekonomiju farme.
tuširanje je obavezno
„Inače, zaposleni prolaze istu proceduru kao i vi, nakon čega se dezifikuje obuća, odlazi u garderobu gde skidaju odeću i odlaze na tuširanje. Čeka ih čista radna uniforma. Svaki radnik na farmi ima svoj objekat i svoj deo proizvodnje u kome radi. Mešanja su vrlo retka“, kaže on.
Na farmi postoji i karantin u kome u normalnim uslovima životinje sa drugih farmi ili inostranstva provode mesec dana pre prijema u ekonomiju, a za koje je zadužena osoba koja ne može da pristupa drugim delovima farme.
Dimovski ističe da na farmama vode računa o svakom detalju, ali da je nažalost ova borba baš teška i bolest uporna.
„Biće baš čupavo“, kaže on.
Ogradili smo sve, ali nebo ne možemo da zagradimo
Čovek na svojoj odeći i obući može da nosi virus koji je dovoljno jak da izazove infekciju. Prema dosadašnjim saznanjima tako se i proširio virus, navodi Dimovski.
„Neinformisanost vlasnika na domaćinstvima je veliki problem. Oni ne žele da veruju da kuga postoji. Teoretičari zavere su haos napravili. Moraju da postanu svesni da kuga postoji i da preti čitavoj Srbiji. Slušajte struku. Ostaćemo bez stočnog fonda ako se ljudi budu neodgovorno ponašali“, upozorava veterinar.
Ukoliko virus uleti, sledi eutanazija svih svinja na farmi, a onda i zabrana koja može da potraje mesecima i tokom koje farma mora da bude prazna.
Dimovski kaže da je najvažnije da se odradi sve što je do njih, kako bi im savest bila mirna.
„Prema nekim informacijama, golub, vrabac, pa čak i komarac može da donese kugu u objekte. Mi smo ogradili sve, ali nebo ne možemo da zagradimo“, priča on.
Okruženi kugom
Farma u Trnovču je ušla u ugroženo područje u aprilu ove godine kada se kuga pojavila u Simićevu kod Žabara.
„Imali smo zabranu bilo kakvog transporta i slanja svinja na klanje u periodu od 40 dana. Farma u Petrovcu je od prošle godine u novembru u zaraženom području, a farma u Mustapiću je od oktobra prošle godine takođe u zaraženom području. Mi smo se na ovu sitaciju navikli i suočili smo se s njom još prošle godine“, navodi Dimovski.
Kada ste u ugroženom području to je 10 kilometara od izvora zaraze, a 3 kilometra kada ste u zaraženom
Svaki pronalazak zaraženog domaćinstva u okolini sprečava normalno funkcionisanje, odnosno transport prasića iz Trnovča u Mustapić, odnosno u Petrovac.
„Kvari sve naše planove koje imamo. Doslovno, ne znamo ni gde ni kada će da se pojavi sledeći slučaj, a nama prasići se rađaju svaki dan i nemamo gde da smestimo prasad“.
Union MZ je pre izbijanja kuge zahvaljujući Vetrinarskom institutu u Požarevcu odradio analize krvi kojima je dokazano da su životinje zdrave i kontrolisano prebacio određeni broj prasadi na farmu Petrovac, čime je oslobodio mesta za novu prasad u narednih mesec dana. Premeštaj se dogodio pre nego što se kuga pojavila u Trnovču, odnosno pre zabrane prometa, ističe Dimovski.
Na ovaj način kupili su sebi vreme i mogu da izguraju još mesec dana dok se aktuelna zabrana uvedena pojavom zaraze u Trnovču ne ukine.
Genetika
Ako virus uleti, uništavaju se sve svinje na gazinstvu ili farmi. I za Jovanoviće iz Ćirikovca i za Union MZ to nije i ne bi bila samo finansijska šteta.
Država nadoknađuje novac za eutanazirane svinje, a Mikica Milenković navodi da se nadoknada vrši po ceni tovljenika.
„Koliko eutanizirate životinja oni vam nadoknade po toj ceni“.
Jovanovići očekuju oko 1,1 milion dinara ili oko 10.000 evra, kako kažu. Milenković i ne može da odredi finansijske razmere i pita se:
„Ali, šta ćemo mi za našu preradu, šta ćemo za supermarket, šta ćemo sa ljudima ovde?“
Njegova firma zapošljava više od 470 ljudi, ali čak ni to nije najveći problem već genetika.
„Ako uđe, vi polazite od nule, a to je strašan početak. Da biste proizveli jednog nerasta, treba vam 2,5 do 3 godine. Morate da kupite nazimicu u čistoj rasi, morate da kupite nekoliko različitih rasi svinja, da kupite neraste, pa tek onda da proizvedete F1 generaciju koja proizvodi prasiće. Od osemenjevanja, ako imate već gotovu nazimicu nekih godinu dana vam treba. Ali da biste se vratili ponovo na staro, najmanje 3 do 5 godina vam treba“, navodi on.
Mikica Milenković
Milenković se pita šta uraditi bez nerasta koga imate 6-7 godina i za koga tačno znate kakvo potomstvo daje, na osnovu čega možete da planirate proizvodnju. Ukazuje da retko gde u Evropi sada može da se nađe „slobodna genetika“.
„Mnogo smo ulagali u genetiku i ona je naša. Uvozili smo iz Švedske, Austrije, Mađarske. Kupovali smo neraste i nazimice koji su slobodni i nemamo obavezu ni prema kome. Sada da kupite iz Danske, u obavezi ste da iz svakog semena koje uzmete platite proizvedeno. Maltene postoji zaštita kao kod autorskih prava. Nedajbože da Danci pronađu da ste izvadili seme i dali nekome, a da niste to prijavili.“ Proizvesti sopstvenu genetiku je jako težak i dugačak proces”, ističe Milenković.
Genetika muči i Jovanoviće.
Kod njih se u početku gajilo do 100 tovljenika, ali je problem bio u kvalitetu mesa. Menjali su i unapređivali proizvodnju. Odlučili su se da imaju svoje krmače i ukrštanjem kako kažu, došli su do „savršenstva“.
Kažu da to ne može nikad da im se nadoknadi, niti u skorije vreme mogu da dođu do takvog genetskog materijala.
Union MZ nastavlja da brani farme, Jovanovići idu na letovanje
Jasan utisak je da mogućnost ulaska virusa na bilo koju farmu, a posebno u Trnovče za Union MZ nije opcija.
Njihova odlučnost da sačuvaju proizvodnju vidljiva je ne samo kroz stroge procedure kojih se pridržavaju već godinama.
Za Jovanoviće koji su ostali bez nečega od čega su živeli i školovali decu, možda prilika da se konačno odmore i razmisle šta i kako dalje.
Deca su odrasla, sami zarađuju. Zoran je blizu penzije i već je uporedo radio razne poslove. Kaže nam da su svinje godinama bile nešto o čemu su razmišljali svaki dan i bili potpuno posvećeni. Toliko da mu je pasoš istekao, a da nije izašao iz zemlje. Sada će, po nagovoru dece, u inostranstvo na letovanje.
Napraviće rez, a posle videće šta i kako dalje.
Autor teksta: Uroš Urošević
Na temi su zajednički radili novinari Te2 Media Požarevac i Medijskog istraživačkog centra Niš
