Pokazuje se, evo već drugu godinu za redom, da srpsko muzičko tržište ima šta da pošalje kada je u pitanju najprestižnije evropsko muzičko takmičenje, iako je udavljeno u gomilama kopi-pejstova, moru generičkih hurikejnova i rojevima izvođača koji se nadmeću ko će izgledati bizarnije na sceni.
Imamo šta da pošaljemo jer nešto ipak mora da se izabere.
Većina, ako ne i sve pesme su dobar razlog da se čitav festival prespava, ujutro „otvore novine“, da se vidi ko je prošao i tek onda presluša pobednička pesma na jućubu, uz pokušaj slušanja još dve-tri.
Prva je sreća što stručni žiri odlučuje taman koliko treba i što ima glasovanja širokog auditorijuma koji opet se ne pita previše. Tu jedan moj drug greši kad kaže da bi nekim ljudima oduzeo mobilni, verovatno aludirajući na pobedničku pesmu. Mobilni treba oduzeti svim ljudima jer takvo rasipanje energije i para u ovakvom glasanju je besmisleno.
Koliko vidim, da se stručni žiri pitao poslao bi kao pobedničku pesmu ostvarenje koje smo s malim varijacijama čuli milion puta i za koje sam, još nepopijene kafe, ujutro za tim istim jućubom, nemajući pojma o kome se radi, prokomentarisao rečima „Christina fidget spinner“.
-Brate, kako si pogodio bez gledanja?
Mislim, sve je to lepo, glas, pojava, melodija, ali na istu shemu preslikana dosadna kopija, kopije i već slušanog od prošle, pretprošle, praprošle i čukunprošle godine, a na evrokontestu barem po tri puta u jednom takmičenju se pojave ovakve pesme. I ista ideja se vrti u krug i ekploatiše do iznemoglosti.
Dobro, možda ste vi i stručni i profesionalci, ali non fa per me…a koliko vidim, nije prošlo ni kod SMS-ovaca.
Drugi izbor publike je osrednje fanki-disko smaranje, bez ikakvog modžoa, klimaksa, pa bogami ni scenografije, osim ako se ne računa kombinezon sa šljokicama.
-Dobro, bre, šta hoćeš, da pošaljemo hor bradonja sa vizantijskim pojanjem? frule? pastire i ovce? džak krompira?
-To je 1.000 puta besmislenije i ne pali odavno. A danas je kul kad si nešto na margini i još nešto na margini, pa dodaš la stravaganzu preko svega i to bude vau, zadivljeni smo! Eo, podrška brt, rispekt, ali stvarno je pesma ničim posebna. Slušao sam je više puta i ništa.
I, tako došli smo do pesme broj 1, prvog izbora publike i drugog izbora žirija.
Koliko sam shvatio, ovde ide i neka snažna poruka o duštvu, sistemu, ratu, raspadu sveta, kontroli, biranju strana.
Kao živimo u letargičnom društvu nespremnom na izazove, slatko uljuljkani u materici konzumerizma. Čak iako se svet oko nas raspada, grčevito se držimo svoje zone komfora, odbijamo da shvatimo da smo kontrolisani i nesposobni da podignemo glas. Razum spava, savest spava. Mi bi samo da spavamo dok svet gori .Ali tome je došao kraj. Rat je počeo, neprijatelj je pred našim vratima. Mora da se izabere strana jer nam je tako rekao zli sajborg moljac sa sečivima. Kidamo matriksovsku pupčanu vrpcu, Nio nas oslobađa i tučemo neprijateljskog moljca prkosom. Energija mu opada kao u Mortal kombatu.
Enemy defeated!
Svi srećni, ok, možemo da nastavimo da spavamo ili sad kao radimo nešto drugo? Gradimo bolji svet? Ovo je kao buntovnička stvar… ili ipak nije? Ovo je video-igrica?
Pevač jedva glas da pušta. Ono kao Senidah pevanje, ali nekako bolešljivo, nerazumljivo. On bi „spati“, a gde je bes, srdžba? Prevaren si, druže. Aha, letargija, ok.
Prepoznatljiva vrednost ove pesme je zarazna melodija na samom startu koja se lepi za moždane sinapse. Pitam se u šta bi se pretvorila pesma da se provuče kroz filter Rammsteina i razvije u teški indastrijal od 33. sekunde sa razornim glasom Tila Lindemanna koji peva Die Vernunft schläft, das Gewissen schläft. Wir schlafen, während die Welt Brennt! Ili, da se bez menjanja žanra s njom poigraju likovi iz Depeche Modea i naprave globalnu superelektrohimnu? This song is evil, podvriskuje neki Grk na jućubu. Možda da se pretvori u finski recept i gore fest sa liptanjem krvi na sve strane, da zlo bude potpuno.… No, to bilo već suviše groteskno.
Pesma ima kao neki refren, ali on ne može da se peva jer se ne peva. Nigde nema pevanja. Zašto su naše pesme prestale da se pevaju?
Ne, ipak je taj rif mnogo lepljiv, prvo piano deonica, onda synth prženje, to je taj wake up call, kao The Song iz leđendarne BSG.
Ne… to je uspavljujući signal zlog sajborg moljca. Potučeni smo. Spava nam se. Daj da se smrkne (MRAK), da polegamo, samo da ne gledamo i ne slušamo više… dok svet gori.
UU (ilustracija Pixabay)
