Centar za kulturu Požarevac je ustanova u kojoj su međuljudski odnosi zatrovani, u kojoj nezavisno žive dve amaterske pozorišne scene, u kojoj čak i rukovodioci imaju potrebu da se pravdaju da ne ulaze u izbor predstava koje igraju na festivalima i u koja sebi dozvoljava sumnju da se određeni programi favorizuju nauštrb drugih.
Sva zla krv koja teče već duže vreme Centrom za kulturu Požarevac danas je pokuljala na površinu na konferenciji za novinare na kojoj je trebalo da se predstavi program festivala amaterskih pozorišta „Milivojev štap i šešir“.
Verovatno bi od samog Milivoja svi učesnici ove farse dobili štapom po šeširu, ali takav Milivoje odavno ne hodi među nama.
Umetnički doživljaj je duboko subjektivan čak i kod selektora festivala, ali kad vam tri puta uzastopno jedan autor dobije primat, drugi autori se pitaju a gde smo to mi i zar toliko nismo dovoljno dobri.
Kad sve vreme vas uveravaju da postoji jedno pozorište, a u stvari su dva, vi ste dovedeni u zabludu. Ta činjenica verovatno nema duboke implikacije u životima većine onih koji čitaju ovaj tekst, ali u doživljaju onih koji ovde igraju na daskama što život znače, o, da… itekako.
Duboka su i izgleda nepremostiva nesaglasja u Centru za kulturu Požarevac i to nije puki umetnički dojam patosa u ovoj ustanovi.
Hoće li se politički to rešavati ili razumom ili ćemo svi da obučemo svoje dresove i da se pokrljamo poštenski?
Nešto mora jer ovako više neće da ide.
(autor izražava duboko žaljenje)
