ilustracija: Free-Photos from Pixabay
Ne znam šta je za vas Evrovizija, ali ja sam je vezivao za porodicu jer se tako i gledala u mojoj kući kada sam bio dete. Jedna je od retkih stvari koje su bile povod za se svi zajedno okupimo ispred TV-a.
U nekom trenutku više nisam mogao da napravim takvu poveznicu, čak sam i svesno izbegavao da ispratim bilo koju informaciju vezanu za ovo takmičenje koje se pretvorilo u svojevrstan European Horror Story Freak Show, na štetu muzike i kvaliteta.
Da li zbog koronavirusa ili nečeg drugog, odlučio sam da ove godine ponovo dam šansu Evroviziji. Čak i pojava Teletabisa i zastrašujućeg Tinki Vinkija u voditeljskoj četvorci prve polufinalne večeri nije me omela u tome.
I odgledao sam oba polufinala i čitavo finale. Evo rivjua.
Litvanija je poslala instant hit, lepljivu Diskoteku za koja se oberučke dočekuje od radijskih didžejeva, pardon domaćih formatiranih radio stanica koji njome ispiruju mozak slušaocima 6-10 meseci. Zanimljivo na prvih nekoliko slušanja, ali realno trajanje ove pesme je 10 dana letnjeg odmora.
Zvuci Afrike došli su od mlađanog Šveđanina koji je izašao sa dobrom pesmom koja zvuči kao crtani film „Kralj Lavova“, samo su falili merkat i bradavičasta divlja svinja na sceni. Jeste, to je onaj lik obučen kao Mortal kombat.
Australijska predstavnica neverovatno isto zvuči kao Marina and The Diamonds. Oni koji vole ovakve mini indi pop hitiće verovatno smatraju da je trebalo da ode u finale, a mogla je umesto nekog iz one velike petorke koji je dobio 0 glasova.
Slovenija je protraćila glas Anastejše koji ima umetnica Ana Soklič u neopisivo dosadnoj pesmi. Isto se može reći i za onog čoveka iz Makedonije koji ima fantastične glasovne mogućnosti,ali ćorak.
Lik sa tikovima i krilima iz Norveške je najgore što Evrovizija jeste. Slušati ovu pesmu isto je kao da jedeš podgrejan pekarski krompir od pre dva dana. Sve to je okej, ali bljutavo i bajato i već milion puta viđeno.
Hooverphonic iz Belgije imaju odličnu pesmu koja nije za Evroviziju. Takve pesme slušaju ostarela sjebana deca generacije Iks. Zasluženo u finalu, ali malo nas je oduvek bilo.
Pesma Azerbejdžana sa kobrama i šarama stadiona na Koševu zvuči kao Radio Teheran u pretećem naletu ka Evropi.
Da je Kipar poslao Lejdi Gagu sa Bad Romance – pobedio bi one godine kada je Bad Romance izmišljena. Ovako je bezveze i dokaz je da su Grci najgori plagijatori u istoriji čovečanstva.
Vizuelni ugođaj Kipranke je visok, ali onda se pojavi Ruskinja iz Moldavije i sve nekako izgleda još više iskopirano.
E, a onda Moldavka pozajmi svoj autfit devojci sa Malte koja ima sasvim okej pesmu koja je eto tehnički okej i dosadna do bola jer izgleda kao da je sišla sa fabričke trake.
Emancipacija žena u Rusiji je sasvim politički poželjna tema i to je jedini razlog što ova pesma, koja se sluša na skip od prvog krupnog kadra pevačice, našla u finalu.
Za Izrael bi moglo da se kaže da je sve savršeno upakovano u malu neonsku muzičku kutiju. Da isključivo glasaju trinaestogodišnje devojčice, ova pesma bi pobedila na takmičenju.
Ukrajina zvuči kao slovenizirani postapokaliptični radioaktivni The Prodigy. Zanimljivo, jeste.
Koketiranje sa osamdesetima lepo se obilo u glavu Danskoj i Poljskoj. Ovi prvi su se barem zezali.
Florajda je vorldvajd i ostala sranja koja su uništila muziku. „Florida man“ ne živi u Evropi i to bi državica San Marino trebalo da shvati.
Albanija je uradila nešto što bi i Srbija mogla da je poslala recimo Jelenu Tomašević. Lepa, čak raskošna žena peva festivalski bulšit.
A Srbija je poslala ne uragan, nego najobičniji cirkus koji izgleda i zvuči kao bugarska diskoteka. Ne zna se šta više boli u ovom nastupu. Jedinstveni audio-vizuelni košmar. Prosto, prenabudženo, ali ni žiri, ni publika u Evropi se nisu dali zbuniti. Za podsmeh i nevericu koliko su se domaći mediji primali i ložili publiku. Mislim da se voditeljka Duška gušila svaki put kad je morala nešto pohvalno da kaže o njihovom nastupu.
Kad smo već kod Bugarske sve što se pamti je lepa devojka lepo peva i narandžasta boja.
Hrvatska je mogla da pošalje i „Tek je 12 sati“. Sve u pesmi i nastupu komšija ima elemente dizelaškog rivajvla.
Grčka nije podsećala na Grčku, već na sterilizovanu Grčku. Kao kad se Spice-Girls raspadnu, pa manje bitna pevačica snimi singl za letnji koktel bar, da se mlako đuska u bazenu.
Portugalija je poslala kvalitetan sastav za džez barove, ali bez potrebe. Kad zatvoriš oči čuješ Ninu Simon.
Francuska protiv Švajcarske, Edit Piaf wannabe protiv nečega nakon čijeg nastupa čekaš Sajmonovu reakciju. Kao u Maloj nevesti, Sajmon ledenog pogleda 100 godina, a dečko koga mama još uvek oblači pušta suzice dok ga trese neizvesnost. Odlične izvedbe, ali namenjene da im se dive Sajmoni po žirijima ili Lignjoslav iz Sunđer Bob Kockalonea. Nije to nešto što bi Evropa pevala.
Pesma Islanda je obradovala je svakog iskrenog obožavaoca Daft Punka koji je ostao zatečen zbog raspada legendarnog dvojca. Vrlo simpatična klinčurija i šteta je što nisu nastupali uživo.
Dno dna
Neke zemlje neće biti pomenute zbog izuzetne osrednjosti u izboru pesama , ali u konkurenciji dno dna nemoguće je ne osvrnuti se na izraziti autizam Irske i samodopadljivost Velike Britanije koja je lansirala brata poznatog pevača. Nemačka je još jednom dokazala da je očajna u humoru i veselici i da je bolje da se okrene indastrijalu. Evo vam srednji prst. Potpuno bezvezni bili su nastupi onog omaga lika iz Češke, sitnog Španca koji ide logikom ne jebe lep, nego uporan i štajejebote ono iz Holandije i ko to uopšte može da sluša čak i u liftovima Somalije.
Rokenrol je živ i koprca se
Dokaz su Finska i Italija koji su dobili najviše poena od publike. Finci podsećaju na Linkin Park na Redbulu i imaju dovoljno primesa hevi metala, čak i malo Faitnomorovskog sa početka karijere. Jedini i pravi uragan na sceni. Imaju ono što nedostaje na mejnstrim muzičkoj sceni, ali i u našim životima u doba korone i građanskim inicijativama u doba cvetanja totalitarnih korporativno fašističkih sistema širom Evrope.
Italijan ima harizmu Marka Inarosa iz serije The Expanse i generalno cela ekipa kao da je došla sa nekog belterovskog asteroida i kao da će svakog trenutka da se međusobno pojebu na sceni, a onda da krenu i na publiku i Teletabise u voditeljskoj četvorci. Čist sajberpunk! Energija i bes! Osećaš se živim dok ih slušaš! Konačno! I još jedna stvar, publika iz Srbije je Italiji dala 12 poena!
