(The Urosh) Prema nekim mišljenjima već poprilično histerična kampanja „otkazivanja“ svega i svačega što bi nekome moglo da „zamiriše“ na seksizam, rasizam i slično, prerasta u komediju, i to lošu.
Simpatični animirani tvor je u očima kolumniste jednih uticajnih dnevnih novina u SAD-u nedavno prepoznat kao junak koji je „normalizovao kulturu silovanja”, a to je navodno bio povod da bude izbačen iz scena u nastavku filma.
Iako je nastavak filma snimljen 2019.godine, Pepea neće biti u konačnoj verziji, što je nezvanično potvrđeno iz više izvora.
Reagovao je i stendap komičar Gabrijel Iglesias koji u nastavku „Basketa“ daje glas Brzom Gonzalesu, a koji je prokomentarisao kako kultura otkazivanja ne može da ga stigne jer je najbrži miš u celom Meehiku.
I zaista, Brzi Gonzales koji bi nekom „skrimersu“ mogao da se učini kao stereotipna predstava Meksikanaca, jedan je od omiljenih crtanih likova kod Hispanoamerikanaca. Međutim, oni su značajna grupa ljudi koja u biračkom telu može da napravi ozbiljne potrese, pa se očigledno zbog toga niko ne usuđuje da dira čuvenog miša.
U filmu je trebalo da se pojavi tipično zaljubljeni Pepe koji je, barem se tako priča, nezvanično proteran i iz svih budućih nastavaka Šašave družine i drugim crtaćima u kojima su glavni likovi Duško Dugouško, Patak Dača i ptičica Tviti.
Navodno, postoji opravdanje da je odluka o otkazivanju Pepea doneta mesecima pre objavljivanja članka politički korektnog kolumniste.
Rasprave oko seksističkih i rasističkih elemenata u kulturi protegla se u prethodnom periodu i na neke klasike, kao što su Prohujalo sa vihorom, Petar Pan ili Dambo. Ova ostvarenja su dobila upozorenja o sadržaju ili su uklonjena sa nekih platformi, odnosno prebačena u druge kategorije na platformama za strimovanje.
Inače, serijal Šašava družina počeo je da se pravi još tridesetih godina prošlog veka, kada su kratkometražni i šaljivi crtani filmovi prikazivani u pozorištima i bioskopima zajedno sa ostalim filmovima Vorner produkcije.
Nova kultura otkazivanja ima svoj uticaj i na modifikaciju nekih likova iz ovog serijala. Tako da se Elmer Davež više neće pušiti, a o tome da „krene u lov na zercove sa oružjem“ možete samo da sanjate.
Ono što je vrlo zabrinjavajuće je pitanje je šta će nam nakon ove kampanje pustošenja svega što se učini uvredljivim ostati od kulturne baštine, a nakon što se sve podredi poželjnim politički korektnim okvirima.
Kulturu otkazivanja kulture prošle godine prokomentarisao je i čuveni Džon Kliz iz Monti Pajtona, koji je ocenio da je stanje u svetu postalo potpuno beznadežno.
Prema Klizu, kultura otkazivanja pogrešno tumači svrhu života koji se ogleda u tome da se ljudi zabave i nasmeju.
„Sve šaljivo je kritično. Ako imate nekoga ko je savršeno ljubazan, inteligentan i fleksibilan i ko se uvek ponaša primereno, taj nije smešan“, rekao je on Rojtersu.
I stvarno, pitanje je da li bi danas kroz sito novih moralnih cenzora u svetu prošli skečevi Monti Pajtona poput trke gluvih, gde niko ne kreće sa startne linije jer nije čuo zvuk startnog pištolja. Problem bi verovatno bio i skeč sa gospodinom Artapjutijem kome lik povaljuje inače izuzetno izazovnu i u jednom trenutku previše obnaženu (seksualizovanu) ženu iza garderobera, a bog mu se obraća rečima: Artapjuti, hoćeš li da budeš čovek ili miš?
Uglavnom, kao što je Kliz primetio, sve šaljivo je kritično, a znamo da je humor najjače oružje kritike. Kad je humor u pitanju, uvek bi mogao da se nađe neko ko je uvređen po bilo kom osnovu. Okej, ukinimo humor i smeh i ugušimo svaki pokušaj bilo koga da se našali po bilo kom osnovu. Kakav bi to bio svet. Otprike kao onaj u poslednjoj sceni filma „Invazije trećih bića“ (Invasion of the Body Santchers). Siv i sumoran dan, ne čuje se živa duša na trgu. Nensi prilazi Metjuu pretpostavljajući da je još uvek ljudsko biće, ali on upire prstom u nju i počinje da vrišti.
Verovatno se pitate otkud najezda tolikih sledbenika Kulture otkazivanja kulture u javnosti. Svima je potreban novac. Znate, pandemija je, teško se opstaje na tržištu.
